U okviru IPEN -IMEAP projekat „Odgovor Srbije na globalni sporazum o živi“ urađena je publikacija u kojoj se mogu pronaći informacije o sadržaju međunarodne konvencije o živi- Minamata konvencije kao i razlozima za međunarodno regulisanje žive.
Takođe, u okviru projekta održan je i seminar 24. februara na kojem su se zainteresovane strane po prvi put upoznale sa sadržajem ove konvencije i diskutovale o prioritetima za njenu implementaciju.
Na seminaru je u ime ALHem-a Valentina Mart predstavila sadržaj Minamata konvencije, razloge za njeno usvajanje kao i upravljanje živom u EU i Srbiji. Takođe, sagledali smo uticaj žive na zdravlje ljudi koristeći iskustva Japana i radove koji su sačinjeni u Srbiji (Marijana Ćurčić, Farmaceutski fakultet) i najavili novi bilateralni projekat Farmaceutskog fakulteta sa Institutom Jožef Stefan iz Ljubljane u vezi sa rizikom od unosa žive putem hrane (Danijela Đukić- Ćosić). Kakve su u Srbiji emisije žive u vezduh i šta je propisano u vezi sa kontrolom tih emisije u Srbiji predstavila nam je Jasmina Bogdanović u ime Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Predstavnici Agencija za zaštitu životne sredine Dragana Vidojević i Milorad Jovičić govorili su o koncetraciji žive u zemljištu i vodama Srbije, i količini otpada koji sadrži živu,. A značajnu prezentaciju održala je i Marija Dživdžanovski u ime HIP Petrohemije o situaciji u vezi sa hlor-alkalnim postrojenjima. Detaljnije o živinom otpadu govorila je Hristina Čarapina Stefanović.
Kao rezultat projekta, sačinjen je izveštaj o preliminarnoj proceni stanja u vezi sa upravljanjem živom u Srbiji. Takođe će se odrediti prioriteti za dalje aktivnosti.
Projekat je sprovovela Alternativa za bezbednije hemikalije- ALHem u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine.
ZAŠTO JE POTREBNO REGULISATI ŽIVU?
Živa (Hg) je prirodni element i zbog jedinstvenih svojstava (sjajan metal koji je tečan na sobnoj temperaturi) koristi se na različite načine. Čista živa se retko nalazi u prirodi, i uglavnom se dobija iz rude cinabarit. Živa i većina njenih jedinjenja su veoma toksični po ljude i životnu sredinu, te i relativno male koncentracije mogu imati ozbiljno štetno dejstvo na neurološki razvoj. Živa je perzistentna i bioakumulativna.
LJudske aktivnosti su značajno doprinele ispuštanju žive u životnu sredinu i u lanac ishrane, pa se njena koncentracija značajno povećala u poslednje vreme,
Živa se koristi u industrijskim procesima (npr. hlor-alkalni postupak, industrija plastike, itd.) i u proizvodima (termometri, zubni amalgami, baterije, sijalice, itd.). Takođe se ispušta prilikom spaljivanja fosilnih goriva, naročito u termoelektranama na ugalj. Oko polovine žive koja se trenutno ispušta u atmosferu potiče od ljudskih aktivnosti.
Elementarna živa koja se ispusti u atmosferu vremenom se deponuje u vodenu životnu sredinu gde može da se konvertuje uz pomoć bakterija u metilživu, njenu najtoksičniju formu. Metilživa se bioakumurila u ribi i ulazi u lanac ishrane. Kako velike ribe jedu manje, metilživa se koncentruje kroz lanac ishrane, proces poznat kao biomagnifikacija. Rezultat tog procesa je da, najviši u lancu ishrane u vodenom sistemu- predatori, mogu da imaju metilživu u njihovom organizmu u 100,000 puta većoj koncentraciji nego što su koncentracije žive u vodama u kojima žive. Takvu ribu konzumiraju ljudi.
U zavisnosti od forme, živa može da ostane u vazduhu do jedne godine i može da se transportuje hemisferom pre nego što se deponuje; zbog toga je pitanje žive globalni problem i on se ne može rešiti na nacionalnom nivou.
MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ŽIVI- MINAMATA KONVENCIJA
Radi regulisanja žive postignut je konačni dogovor o tekstu međunarodne konvencije o živi u Ženevi u januaru 2013. Sporazum je usvojen u oktobru 2013. godine na diplomatskoj konferenciji u Japanu.
Međunarodna konvencija o živi nastoji da smanji snabdevanje i trgovinu živom, i fazno isključivanje ili fazno smanjivanje određenih proizvoda i procesa u kojima se koristi živa, kao i kontrolu emisija žive i njenog ispuštanja. Mnogi od članova sporazuma predstavljaju mešavinu obaveznih i dobrovoljnih mera.
Sporazum sadrži odredbe koje mogu imati pozitivne posledice na vlade i nevladine organizacije i druge koji žele da preduzmu mere za minimiziranje upotrebe žive.
Doneta je odluka da se novi sporazum nazove Minamata konvencija, jer trovanje živom i danas u područjima oko mnogih zanatskih i malih rudarskih lokaliteta zlata uzrokuje oboljenja koja podsećaju na Minamata oboljenje.
EMISIJE ŽIVE U ŽIVOTNU SREDINU
„Ukupna antropogena emisija žive u atmosferu je u 2010. godini iznosila 1960 tona. Antropogeno ispuštanje žive u vodu je najmanje 1000 tona u toku jedne godine.“- Navodi se u Tehničkom izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP) o globalnim atmosferskim emisijama žive. U ovom Izveštaju su dati podaci o globalnim atmosferskim emisijama žive, ispuštanju u vodenu životnu sredinu, kao i transportu i sudbini žive u životnoj sredini na globalnom nivou. U Izveštaju su date procene emisije žive u vazduhu koje potiču od ljudskih (antropogenih) aktivnosti ali izveštaj uključuje i ispuštanje u vodu, zato što je vodena životna sredina glavni put preko kojeg su živi izloženi ljudi i životinjski svet.
