Sportski rekviziti od meke plastike neretko sadrže štetne supstance
Bokserske rukavice koje se prodaju na srpskom tržištu sadrže 3 odsto ftalata. Pojedine lopte za pilates sadrže izuzetno visoku koncentraciju ftalata
Beograd, 18.januar 2020.godine – U sportskim rekvizitima, poput gimnastičkih lopti, prostirki za jogu, tegova za vežbanje, vijačama, loptama za pilates i sličnoj opremi, neretko tzv. „supstance koje izazivaju zabrinutost“, utvrdili su istraživači evropskog projekta AskREACH, među kojima se nalaze i proizvodi sa srpskog tržišta. Ispitivani uzorci su, uglavnom, napravljeni od plastike a rezultati istraživanja pokazuju da su štetne supstance koje se u njima nalaze uglavnom plastifikatori, usporivači gorenja, teški metali ili alkil fenoli.
Ukupno su analizirana 82 uzorka i u jednoj četvrtini ispitanih proizvoda pronađeno je prisustvo ovih supstanci a u devet uzoraka ove supstance se nalaze u koncentraciji višoj od 0,1 odsto. Po evropskoj Uredbi EU REACH (kao i po domaćem Zakonu o hemikalijama) proizvođači/distributeri su obavezni da potrošačima daju informaciju o sastavu proizvoda ako opasnih supstanci ima više od 0,1 odsto. Iako je ova informacija zatražena od proizvođača/distributera koji su bili u zakonskoj obavezi da odgovore, nijedna od ovih devet kompanija nije dostavila taj odgovor.
U sedam proizvoda su pronađeni plastifikatori za omekšavanje plastike –ftalati DEHP ili DIBP, koji su zabranjeni u proizvodima koji se stavljaju na tržište EU od jula 2020. godine u koncentraciji većoj od 0,1 odsto zbog štetnog dejstva na plodnost i razvoj ploda, kao i remećenja rada endokrinog sistema. DIBP je pronađen u koncentraciji od čak 41% u lopti za pilates, kao i 35% u manjoj lopti za pilates.
U jednom proizvodu pronađeni su kratkolančani hlorovani parafini (SCCP) koji su veoma dugotrajni, odnosno teško se razgrađuju u životnoj sredini. Oni su regulisani međunarodnom Stokholmskom konvencijom i zabranjeni su u proizvodima u koncentraciji većoj od 0,15%. Radi se o konopcu za preskakanje u kojem je pronađeno 2,6 % ove supstance i taj proizvod ne bi smeo da se nađe na tržištu.
Proizvodi koji su analizirani kupljeni su u 13 evropskih zemalja. U proizvodu koji je kupljen u Srbiji, bokserskim rukavicama, pronađeno je 3 odsto ftalata.
Za sve kupljene proizvode su poslati su zahtevi za informacijom u prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u skladu sa EU REACH uredbom, odnosno Zakonom o hemikalijama Republike Srbije. Međutim, snabdevači u velikoj meri izbegavaju odgovore na ova pitanja ili čak daju pogrešne odgovore. Manje od polovine snabdevača je uopšte odgovorilo na zahtev potrošača za dostavljanjem ove informacije a prodavci proizvoda u kojima su pronađene supstance koje izazivaju zabrinutost iznad 0,1 odsto izjavili su da u njima nema takvih supstanci.
LIFE AskREACH projekat, u kom učestvuje i domaća organizacija ALHem – Alternativa za bezbednije hemikalije pruža podršku potrošačima i kompanijama kroz podizanje svesti o postojanju “prava na informaciju” o supstancama koje izazivaju zabrinuotost, kao i obavezi o dostavljanju informacije o ovim supstancama u proizvodima duž lanca snabdevanja. Uz pomoć mobilne aplikacije “Scan4Chem” i baze podataka AskREACH, komunikacija između potrošača i kompanija, kao i između svih subjekata duž lanca snabdevanja biće poboljšana i problem će biti stavljen u fokus kompanija.
ALHem savetuje kako da birate rekvizite za trening:
Snabdevači mogu da doprinesu AskREACH projektu registracijom i unošenjem podataka o svojim proizvodima u AskREACH bazu.
Detaljnije o rezultatima ovog ispitivanja može se naći u izveštaju na veb-stranici ALHema i projekta AskREACH
Korisne informacije o supstancama koje izazivaju zabrinutost:
SVHC (substances of very high concern – supstance koje izazivaju zabrinutost): Ukoliko je koncentracija SVHC u proizvodu veća od 0,1% (m/m), snabdevač proizvoda je dužan da dostavi informacije o prisustvu SVHC na zahtev potrošača u skladu sa EU Uredbom REACH, kao i Zakonu o hemikalijama Republike Srbije.
Ftalati: Estri ftalne kiseline i alifatičnih alkohola su grupa od oko 40 različitih hemijskih jedinjenja i predstavljaju najčešće korišćene omekšivače koji se dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (PVC) kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti. Neki od njih utiču na rad hormona, mogu da smanje plodnost i da štetno utiču na razvoj ploda. Neki pokazuju anti-androgena svojstva, kao što je smanjena proizvodnja testosterona, a mogu imati i štetne posledice za funkciju testisa.
Od jula 2020, EU je ograničila upotrebu četiri ftalata: bis(2-etilheksil) ftalat (DEHP), dibutil ftalat (DBP), benzil butil ftalat (BBP) i diizobutil ftalat (DIBP) u koncentracijama iznad 0,1% u svim potrošačkim proizvodima. Međutim, ova zabrana još uvek nije preuzeta u naše zakonodavstvo i proizvodi koji sadrže ove supstance se legalno nalaze na tržištu Srbije.
SCCPs (short-chained chlorinated paraffins – kratkolančani hlorovani parafini) su toksični po živi svet u vodi u jako niskim koncentracijama, remete rad endokrinog sistema i potencijalno su karcinogeni za ljude. Koriste se kao omekšivači uglavnom PVC plastike i kao usporivači gorenja, iako imaju primarnu funkciju kao maziva pri sečenju metala. Od 2017. godine nalaze se na listi zabranjenih supstanci Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama. Proizvodi koji sadrže ove supstance u koncentraciji iznad 0,15% su zabranjeni na tržištu EU, kao i na srpskom tržištu.
