Prof. dr Đuro Macut, endokrinolog
Predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju
NA KOJE SIMPTOME JE POTREBNO POSEBNO OBRATITI PAŽNJU A KOJI BI MOGLI DA UKAZUJU NA RAZVOJ DIJABETESA?
Dijabetes predstavlja stanje stalno prisutnih povišenih vrednosti šećera u krvi. Delimo ga u dve osnovne grupe koje se nazivaju tip 1 i tip 2 dijabetesa. Dok se tip 1 dijabetesa predominanto javlja kod dece i mlađih osoba, tip 2 dijabetesa predstavlja dominantu formu dijabetesa u odraslih i koja je uzrokovana prethodno postojanjem povećane telesne mase ili gojaznosti, i poremećaja u proizvodnji ili delovanju insulina. Poremećaj u delovanju insulina se ispoljava tkivnim otporom na delovanje insulina, a koje se naziva insulinska rezistencija. U širem smislu, dijabetes se karakteriše povećanim žeđanjem, učestalim mokrenjem, gubitkom u telesnoj težini. Za razliku od tipa 1 dijabetesa koji se kod mleđe populacije razvija u kraćem vremenkom periodu, nastanak tipa 2 dijabetesa je vezan sa dugotrajnim stanjem povećane telesne mase, sporim i neprimetnim razvojem simptoma.
VEZA IZMEĐU IZLOŽENOSTI ODREĐENIH HEMIKALIJA I GOJAZNOSTI, KAO I DIJABETESA JE NEDVOSMISLENO POTVRĐENA. KOLIKO ČESTO SE PRI USPOSTAVLJANJU DIJAGNOZE GOJAZNOSTI I DIJABETESA UZIMA U OBZIR IZLAGANJE OVIM HEMIKALIJAMA?
Iako je povezanost dugotrajno povećane telesne mase sa nastankom dijabetesa prepoznata, mi danas retko analiziramo koje bi hemikalije, ili različiti hemijski ili farmaceutski agensi mogli direktno uticati na nastanak gojazosti, poremećaja metabolizma šećera u krvi ili nastanak dijabetesa. Danas se brojni hemijski uzročnici koji dovode do nastanka različitih endokrinoloških poremećaja pokazanih na eksperimetalnim modelima, ili čije je prisustvo dokazano kod ljudi, naizvaju endokrinim remetiocima (engl. endocrine disruptors, EDs). Imajući u vidu široko prisustvo različitih potencijalno obesogenih hemikalija, svakako bi se u razgovoru sa obolelim trebalo insistirati na otkrivanju potencijalnih činilaca kojima su oboleli izloženi.
KOJE HEMIKALIJE SE NAJČEŠĆE POVEZUJU SA NASTANKOM I RAZVOJEM GOJAZNOSTI I DIJABETESA?
Danas se sa nastankom gojaznosti kao glavnog faktora za nastanak tipa 2 dijabetesa povezuju bisfenol A, ftalati i različiti organski zagađivači. Oni predstavljaju hemikalije koje se nalaze u plastičnim masama i podnim oblogama, sredstvima opšte upotrebe, medicinskim sredstvima i drugom. Zbog toga se može reći da postoji široka rasprostranjenost obesogenih i dijabetogenih hemikalija u životnoj sredini.
NA KOJI NAČIN SE OBJAŠNJAVA POVEZANOST BISFENOLA A I POJAVE GOJAZNOSTI, KAO I DIJABETESA?
Brojne epidemiološke studije na ljudima su ukazale na povezanost bisfenola A sa gojaznošću. Studije sprovedene u SAD i Kini su pokazale da kod dece i odraslih kod kojih je nađena povećana koncentracija bisfenola A u urinu, postoji i veća učestalost povećane težine, gojaznosti, insulinske rezistencije i dijabetesa. Smatra se da bisfenol A utiče na povećanu adipogenezu delovanjem na povećanu diferencijaciju preadipocitnih ćelijskih linija u adipocite, ili delovanjem preko estrogenskih receptora. Takođe je pokazano da bisfenol A doprinosi ubrzavanju procesa adipogeneze delujući na enzime koji na nivou tkiva transformišu neaktivnu formu kortizola u njegov aktivni oblik.
KAKO DA PREPOZNAMO GDE SE NALAZE UZROČNICI GOJAZNOSTI/DIJABETESA – ENDOKRINI DISRUPTORI, ODAKLE POTIČU: VAZDUHA, VODE, ZEMLJIŠTA, PREDMETA ZA OPŠTU UPOTREBU, KAKO IH UNOSIMO U ORGANIZAM, KAKO DA IZBEGNEMO/SMANJIMO NJIHOVO DELOVANJE?
Različite hemikalije koje spadaju u endokrine remetioce, široko su rasprostranjeni u životnoj sredini i sreću se u polikarbonatnim plastičnim masama, epoksi smolama, različitim plastičnim igračkama i plastičnim bočicama za decu, oblogama posuda za hranu, zagađenoj hrani, zemljištu, vodama i vazduhu, sredstvima za ličnu higijenu i različitim medicinskim sredstvima. Unosimo ih u organizam udisanjem, hranom, vodom ili preko kože. Saznanja o prisustvu navedenih hemikalija u proizvodima kojima smo svakodnevno okruženi, i načini da izbegnemo njihovu upotrebu u slučajevima kada koncentracije prelaze dozvoljeni propisani nivo, svakako bi doprineli manjoj izloženosti ljudi i posledično manjoj mogućnosti za nastanak povećane telesne mase, gojaznosti i dijabetesa.
PO VAŠEM MIŠLJENJU, KAKO BI LEKARI MOGLI DA DOPRINESU EDUKACIJI STANOVNIŠTVA U CILJU PODIZANJA SVESTI I ZNANJA O NAVEDENOM PROBLEMU?
Uloga lekara se pre svega treba zasnivati na širenju saznanja o štetnom delovanju različitih hemikalija na ljudski organizam, nastanku loših metaboličkih promena i različitih oboljenja kao što je dijabetes koji predstavlja jedno od najrasprostranjenijih oboljenja današnjice. Pravovremena i stručna komunikacija lekara trebala bi se odvijati pre svega u stručnim krugovima ali i preko sredstava javnog infiormisanja ili specijalizovanih web stranica i portala.
KOJU PORUKU BI STE, ZA KRAJ, IZDVOJILI KAO VAŽNU VEZANO ZA HEMIKALIJE I NJIHOVU VEZU SA GOJAZNOŠĆU I DIJABETESOM?
Danas se borba protiv dijabetesa koji poprima epidemijske razmere mora sagledavati i kroz mogućnost preventivnog delovanja, odnosno sprečavanja da dođe do razvoja gojaznosti. U tom cilju je neophodna edukacija stanovništva ali i lekara i drugih medicinskih profila, na upoznavanju sa pojmovima endokrinih remetilaca, vrstama hemikalija i načinima njihovog delovanja u nastanku dijabetesa, kao i mogućnostima za smanjenje izloženosti ovim štetnim hemikalijama za nastanak metaboličkih poremećaja kao što je dijabetes.
