Svetski dan planete Zemlje 22. april ove godine obeležava se pod sloganom “Our power, Our Planet”.
Sve veća proizvodnja i korišćenje štetnih hemikalija, zagađenje i otpad prerastaju u treću planetarnu krizu, pored već postojećih kriza uzrokovanih klimatskim promenama i ugrožavanjem biodiverziteta. Hemijska industrija je na prvom mestu po korišćenju fosilnih goriva za sirovinu i dobijanje energije, kao i na trećem mestu po emisijama ugljen-dioksida (UNEP, 2019. Global Chemicals Outlook II).
Kombinacija višestrukih i istovremenih stresnih okidača, klimatske promene i hemijsko zagađenje, dovode ranjive biološke vrste u visok rizik. Topljenje polarnog leda i glečera izazvano klimatskim promenama dovodi do oslobađanja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci (POPs) zarobljenih u ledu. Porast nivoa mora i pojava sve intenzivnijih poplava predstavljaju pretnju nesanitarnim deponijama u kojima se nalaze opasne hemikalije.
Neophodno je hitno delovanje usmereno na rešavanje celokupnog životnog ciklusa hemikalija, uključujući i fazu otpada, čime bi se istovremeno rešavale i pretnje po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje polaze od enormne upotrebe hemikalija, preko lošeg upravljanja hemikalijama i otpadom, do sve veće proizvodnje i eksploatacije sirovina. Da bi se ublažio uticaj međusobno povezanih činilaca- klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja, potrebno je 1) Smanjiti ukupni stres na ljude, divlje životinje i životnu sredinu 2) Smanjiti doprinos proizvodnje i korišćenja hemikalija u emisijama gasova staklene bašte.
Per- i polifluoroalkil supstance (PFAS) su velika klasa hiljade sintetičkih hemikalija koje spadaju u POPs hemikalije.
Zahvaljujući svojstvu da “odbijaju” vodu i masnoću, ove hemikalije imaju široku primenu u industriji; koriste se u papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, tekstilu za nameštaj i sportsku odeću, premazima za tiganje koji ne lepe masnoću, elektronici, kao i u penama za gašenje požara. Budući da se koriste u brojnim potrošačkim proizvodima, ima mnogo načina na koji građani mogu doći u kontakt. U naše organizme ulaze putem hrane, vode, udisanja prašine, gasova i čestica iz vazduha, kontaktom sa kožom.
Naučne studije skoro svakodnevno ukazuju na postojanje tragova opasnih hemikalija u ljudskom organizmu, pogotovo u okviru vulnerabilnih grupa (trudnice, deca, mladi).
Zato je potrebno postepeno ukidanje upotrebe PFAS i drugih veoma postojanih hemikalija da bi se zaštitile sadašnje i buduće generacije od potencijalno nepovratnih uticaja na zdravlje i životnu sredinu.
ALHem je među prvim potpisnicima poziva za akciju za sveobuhvatnu zabranu/ograničenje PFAS #BanPFAS do 2030. koji je do sada podržalo preko 100 organizacija.
Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
