Prošla sam put dug jednu deceniju isčitavajući sve na šta sam naišla u vezi bezbednog upravljanja hemikalijama i politike koja upravlja ovom oblašću, provela neko vreme u Švedskoj, Sloveniji i Japanu učeći o njihovim politikama, izučila sajtove nacionalnih tela mnogih zemalja u ovoj oblasti, napravila dva zakona, uklapala u domaći sistem međunarodne konvencije u ovoj oblasti i šta mislite, posle svega, kakvi su saveti koje dajem mom detetu? Vrlo slični, a možda i identični, onima koje su imale moja mama i baba! Sada sam i izučavajući potvrdila zašto je bitno da se provetravaju prostorije, da su me roditelji spasili jer me nisu zatrpavali plastičnim igračkama, hrana nam je bila iz bašte i obora ljudi koje smo poznavali, bila sam napolju do moje odluke da uđem unutra.
Već u to vreme plastika i druga hemija počela je da osvaja naše domove ali tradicija je ipak nagonila moje roditelje na drvene podove i druge prirodne materijale. Hemija je omogućavala vrlo često lakši život i puno novih mogućnosti, ali moje vreme razvoja, u fizičkom smislu, je završeno u tradicionalnom okruženju.
Sada, sa puno pročitanih dokaza da je moje odgajanje bilo dobro, slično postupam i sa mojim detetom. Čik da mi traži dokaze, spremila sam sve odgovore sa navođenjem referenci!
Dovoljno je samo da izvučete stare fotografije i shvatite da su se nagle promene desile pre jedne ili dve generacije. Globalna proizvodnja hemikalija je porasla od 1 milion tona, kolika je bila u 1930. godini, na nekoliko stotina miliona tona danas. Hemijska industrija pretvara sirovine kao što su nafta, prirodni gas, vazduh, voda, metal, minerali u hiljade različitih proizvoda. Tačan broj hemikalija na tržištu je još uvek nepoznat, a nove hemikalije se stavljaju na tržište svake godine. Da li su se znala opasna svojstava svih hemikalija pre nego što su stavljena na tržište? Ne, ali danas zahvaljujući velikom naučnom napretku znamo da mnoge od ovih hemikalija mogu izazvati rak, imati uticaj na reprodukciju ili izazivati genetske promene. Uvođenje hemikalija u naše svakodnevne živote je donelo mnoge olakšice, ali da li su nam te olakšice uvek donele dobro?”
Rad u državnoj upravi…
Nikada nisam zamišljala radni vek u državnoj upravi, želela sam da budem pozorišni režiser, ali ratno vreme mog studiranja, dobro razumevanje matematike i dobre ocene, i ono roditeljsko „šteta bi bilo da nemaš diplomu prirodnih nauka“ odvuklo me na teritoriju hemijskih nauka. Prevagnula je ideja o tome da se tamo bar nešto kreativno mućka. Kreativnost posle završene hemije je u našoj zemlji veoma retka, analitika nije bilo moje srednje slovo i 1997. godina kada sam završila studije nije bila godina prosperiteta. Zaposlih se u državnoj upravi… Sve je bilo kao izmaglica dok mi nekako sudbinom nije uručen posao da napravim deo pravnog sistema koji će ukrotiti hemikalije u Srbiji. Srećom morali smo ga napraviti po uzoru na evropski sistem, a koji najviše štiti zdravlje ljudi i životnu sredinu. To sam shvatila ozbiljno, veoma. Znala sam i zašto je to ozbiljno. Počela je režija u realnom prostoru i vremenu. Zasukala sam rukave i nastao je sistem, pohvaljen od onih koji su razumeli. Nedovoljno objašnjen onima koji nisu razumeli. Nisam više u državnoj upravi, sistem je na snazi, može malo da se kotrlja gore- dole ali ne može previše nazad. Međutim u ovoj oblasti potrebno je ići dalje i tu dolazimo do ALHem-a.
ALHem je grupa ljudi koja zna šta treba i zna kako drugi dišu na ovu temu.
ALHem je grupa ljudi koji smatra da informacija i znanje u ovoj oblasti može da izazove promene u društvu. A one su potrebne, jer su usponi u hemijskoj industriji posle drugog svetskog rata doveli do problema u životnoj sredini i zabrinjavajućeg porasta procenta različitih bolesti.
Zapitajmo se zašto, saznajmo činjenice, umanjimo izloženost, utičimo na politike u ovoj oblasti i načine kako se sprovode, birajmo ono što je dobro za nas i našu decu. Imamo sve više informacija o svojstvima hemikalija, imamo i načine kako da saznamo da li su one u predmetima koje svakodnevno koristimo, i izbacimo ih iz upotrebe. Ti mali nevidljivi molekuli, koje baš zbog te svoje nevidljivosti ne doživljavamo kao neprijatelje mogu posle dugo godina ili u sledećoj generaciji da pokažu svoje oštre i pokvarene zube. Ne pretrpavajmo dečije sobe sa puno stvari, ne prevrćimo oči na savete mudrih baka i deka, birajmo tradiciju i učimo sa stranica ove internet prezentacije.
