Nedavno objavljena studija koju su sprovele organizacija Arnika iz Češke i međunarodna mreža IPEN, uz učešće 16 partnerskih organizacija iz celog sveta, uključujući ALHem iz Srbije, dokazala je prisustvo toksičnih per- i polifluoroalkil supstanci (PFAS) u vodootpornim jaknama i drugim odevnim predmetima kupljenih na tržištu 13 zemalja sa četiri kontinenta.
PFAS su grupa sintetičkih hemikalija koje se proizvode i koriste u raznim industrijskim granama širom sveta, počevši od 40-ih godina prošlog veka. Smatraju se hemikalijama koje se nakon ulaska u životnu sredinu skoro uopšte ne razlažu, pa su zato dobile naziv “večne hemikalije”. Zahvaljujući svojstvu da “odbijaju” vodu, masnoću, ove hemikalije imaju široku primenu u industriji; koriste se u papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, tekstilu za nameštaj, tepisima, odeći i obući, premazima za tiganje koji ne lepe masnoću, elektronici, avio-industriji, rashladnim sredstvima, penama za gašenje požara, itd. Upotreba PFAS u tekstilnom sektoru čini oko 50% ukupne globalne upotrebe PFAS.
Za potrebe ove studije, jakne i druga odeća deklarisana kao otporna na vodu („water repellent“) kupljena je na tržištu 13 zemalja i to Nemačke, Češke, Holandije, Poljske, Ujedinjenog Kraljevstva, Srbije, Crne Gore, Kenije, Bangladeša, Indije, Šri Lanke, Tajlanda i SAD.
Sprovedeno je laboratorijsko testiranje ovih proizvoda na prisustvo 58 izabranih PFAS jedinjenja, kao i ukupni ekstrahovani organski fluor (EOF). Studija je pokazala sledeće:
● Od 72 testiranih odevnih predmeta, 46 (64%) je sadržalo PFAS ili je imalo nivoe EOF koji ukazuju na prisustvo PFAS.
● Od 56 testiranih vodootpornih jakni, 35 (63%) je sadržalo PFAS ili je imalo nivoe EOF koji ukazuju na prisustvo PFAS. Veliki broj testiranih jakni su bile dečje jakne, što izaziva naročitu zabrinutost.
● Od 16 testiranih drugih odevnih predmeta (uključujući kecelje, kabanice, majice, kupaće kostime, hidžab, pantalone i drugu odeću), 11 (69%) je sadržalo PFAS ili je imalo EOF nivoe koji ukazuju na prisustvo PFAS.
● PFOA, supstanca koja je veoma štetna i zabranjena širom sveta Stokholmskom konvencijom, bila je supstanca koja je najčešće pronađena u vodotpornim jaknama i to u 17 proizvoda.
● PFDA, supstanca koja je ograničena EU propisima i nalazi se na listi kandidata za globalnu zabranu, takođe je pronađena u 17 proizvoda, uključujući jakne, kabanice i kecelju.
● Od 15 PFAS supstanci identifikovanih u analiziranoj odeći, supstanca 6:2 FTOH je izmerena u najvećim koncentracijama. Prisustvo FTOH ukazuje da su u proizvodima korišćeni polimerni PFAS, odnosno polimeri na bazi fluorotelomera bočnog lanca.
Od 4 jakne popularnih brendova deklarisanih na etiketi kao vodootporne („water repellent“) koje su nabavljene na srpskom tržištu i poslate u Češku na analizu, samo je u jednoj jakni pronađena supstanca PFHxA (perfluoroheksanska kiselina) od ispitivanih 58 PFAS jedinjenja, i to u koncentraciji od 9 ppb, što je ispod granične koncentracije od 25 ppb koju je predložila EU (2023) za ograničenje PFHxA u potrošačkim proizvodima, uključujući tekstil. U sva četiri uzorka, nivo ukupnog ekstrahovanog organskog fluora je bio ispod limita detekcije (TOEF< LOD).
Iako je moguća direktna izloženost ljudi nošenjem odeće koja sadrži PFAS, ove hemikalije se uglavnom oslobađaju iz odevnih predmeta u vodu pranjem odeće, ili kada proizvod postane otpad odlaganjem na deponije, gde završavaju u zemljištu, podzemnim ili površinskim vodotokovima.
Studija je takođe pokazala da kompanije mogu da proizvode vodootpornu odeću bez PFAS-a. Pronađena je 21 jakna otporna na vodu ili mrlje bez PFAS-a, uključujući jakne koje su proizvele North Face i Black Diamond, dve kompanije koje su se obavezale da ne koriste PFAS. Prema anketama koje su sproveli Institut za zelenu naučnu politiku (Green Science Policy Institute) i Društveni institut za istraživanje životne sredine i zdravlje (Social Science Environmental Health Research Institute) na Univerzitetu Northeastern u SAD, nekoliko drugih proizvođača i prodavaca odeće za korišćenje na otvorenom, uključujući Deuter, Jack Volfskin, Mammut, ORTOVOKS, Polartec i Vaude, takođe se obavezalo da ne koriste PFAS, što ukazuje da se vodotporna odeća može proizvoditi bez ovih štetnih hemikalija (naša studija nije testirala proizvode ovih brendova i stoga ne može da potvrdi da li se pridržavaju deklarisane obaveze).
Arnika i IPEN podelili su rezultate studije sa kompanijama čija je odeća ispitivana i zatražili njihove stavove povodom politike u vezi daljeg korišćenja PFAS-a, ali do momenta objavljivanja ovog izveštaja nijedna kompanija nije odgovorila.
Procenjuje se da postoji oko 10 000 različitih PFAS jedinjenja. Samo nekoliko veoma toksičnih PFAS (PFOS, PFOA, PFHxS) su do sada regulisane Stokholmskom konvencijom o POPs hemikalijama na globalnom nivou sa ciljem potpune eliminacije (Aneks A) ili ograničenja upotrebe (Aneks B), kao i propisima EU. Republika Srbija je država potpisnica Stokholmske konvencije o POPs hemikalijama i samim tim ima obavezu da preduzima mere za smanjenje rizika od PFAS.
Regulativa u Srbiji koja se odnosi na PFAS je usklađena sa Uredbom EU o POPs 2019/1021 (osim u delu koji se odnosi na upravljanje otpadom) usvajanjem Pravilnika o zabranama i ograničenjima, stavljanju u promet i upotrebi hemikalija u maju 2022. godine (Sl. glasnik RS 57/2022). Međutim, pošto su u EU u 2023. godini usvojene dve nove uredbe koje regulišu pojedina PFAS jedinjenja (Uredba EU 2023/1608, kao i Uredba EU 2023/866), postoji potreba za transponovanjem ovih uredbi u domaću regulativu što je moguće pre (prema našim saznanjima ova procedura je u toku). Izmena nacionalnog zakonodavstva takođe treba da se uradi da bi se transponovala i Uredba EU 2021/1297 kojom se menja Aneks VII REACH u pogledu perfluorokarboksilnih kiselina koje sadrže 9 do 14 atoma ugljenika u lancu (C9-C14 PFCA), njihovih soli i C9-C14 PFCA- srodne supstance (ova procedura je takođe u toku).
Evropska agencija za hemikalije je u februaru 2023. godine na predlog nadležnih organa Danske, Nemačke, Holandije, Norveške i Švedske objavilapredlog univerzalne zabrane/ograničenja svih PFAS dozvoljavajući njihovu upotrebu samo tamo gde se dokaže da su nezamenljivi i neophodni za društvo.To je u skladu sa EU Strategijom o održivosti hemikalija, koja je deo EU zelenog dogovora, kao i Akcionim planom za nulto zagađenje.
“Dosadašnji pristup zabrane/ograničenja pojedinačnih PFAS i njihovih srodnih jedinjenja, pri čemu svaka procedura zabrane traje po nekoliko godina, potpuno je neefikasan i ne doprinosi smanjenju rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog toga nam je potrebna univerzalna zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja PFAS. ALHem, kao članica međunarodne IPEN i evropske EEB i HEAL mreže, aktivno učestvuje u tom zagovaračkom procesu. Među prvim smo potpisnicima Manifesta za zabranu PFAS u potrošačkim proizvodima u EU do 2025. godine, odnosno zabranu proizvodnje i sve načine korišćenja koji nisu nužno neophodni #BanPFAS” kaže Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka ALHema koja je učestvovala u realizaciji ove studije.
Do donošenja univerzalne zabrane za PFAS, a u cilju informisanja potrošača u vezi prisustva PFAS u proizvodima, odnosno bezbednosti proizvoda koje kupuju, preporuka ALHem-a je da potrošači koriste svoje zakonsko pravo da saznaju (član 27 Zakona o hemikalijama RS) od snabdevača (proizvođača, uvoznika, distributera, prodavca) da li proizvod koji nameravaju da kupe sadrže štetne supstance pomoću aplikacije Scan4Chem koja je dostupna u Srbiji, u Crnoj Gori i BiH, i većem broju zemalja EU, uključujući Hrvatsku.
Takođe, treba da obrate pažnju na etikete, s obzirom da postoje brendovi koji na etiketama proizvoda imaju oznaku „PFAS- free“ ili „without PFAS“ koja informiše potrošače da proizvod ne sadrži PFAS. Nije dovoljno da na etiketi stoji oznaka „PFOA- free“ jer postoje slična PFAS jedinjenja koja se koriste za odbijanje vode.
Potrošači mogu i sami da provere da li se njihov omiljeni brend obavezao da ne koristi PFAS, kao i listu PFAS-free proizvoda: https://www.pfasfree.org.uk/pfas-free-products ili https://pfascentral.org/pfas-free-products/.
Oznaka OEKO-TEX STANDARD 100 koja se u poslednje vreme može naći na određenim tekstilnim proizvodima i obući i u Srbiji, ukazuje na odsustvo štetnih hemikalija, uključujući i PFAS.
ALHem će i u narednom periodu nastaviti da radi u cilju povećanja svesti i edukacije građana Srbije o štetnosti korišćenja proizvoda za svakodnevnu upotrebu koji sadrži PFAS koji će promenom svojih potrošačkih navika i donošenjem informisanih odluka pri kupovini biti nosioci promena u društvu.
