Na prvoj Svetskoj konferenciji o dobrobiti dece, održanoj 1925. godine u Ženevi, 1. jun proglašen je kao Međunarodni dan dece. Pored 1. juna u svetu se obeležava i 20. novembar kao Svetski dan prava deteta. Prava deteta su ljudska prava. Ona su neosporiva i univerzalna.
Države moraju da se postaraju da omoguće optimalne uslove za zdrav razvoj svakog deteta- propisano je UN Konvencijom o pravima deteta– pravo na život, na zdravlje, na telesni integritet i zdravu životnu sredinu, kao i pravo na igru i razvoj, i pravo deteta da se čuju o stvarima koje ih se tiču.
Ovaj dan ne bi trebalo da bude samo podsetnik na osmeh, igru i bezbrižnost, već i na odgovornost koju svi imamo da obezbedimo uslove za njihovo zdravo odrastanje. Dok brinemo o ishrani, obrazovanju i sigurnosti dece, često zanemarimo jedan sveprisutni rizik koji je tih, ali dugoročno štetan – izloženost opasnim hemikalijama iz svakodnevnog okruženja.
Jedna od najštetnijih grupa hemikalija su endokrini disruptori, molekuli koje imaju sposobnost da ometaju rad hormona u telu, i to čak i kada su prisutni u izuzetno malim količinama. Endokrini sistem je osetljiv – naročito u ranom detinjstvu, kada se organizam razvija, a biološke funkcije usklađuju. Kod dece, ovaj sistem je u intenzivnom razvoju i lako se remeti, pa izloženost endokrinim disruptorima može imati dugoročne posledice po zdravlje, od razvoja reproduktivnih problema, preko neuroloških poremećaja, pa sve do povećanog rizika od hroničnih bolesti u kasnijem životnom dobu.
| Doza čini otrov – ali ne kada su u pitanju endokrini disruptori. Naime, ove hemikalije imaju endokrinu aktivnost, a znamo da hormoni i u niskim koncetracijama mogu izazvati velike promene tako da svako izlaganje, pa i niskim dozama može biti štetno po zdravlje. U ovom slučaju niska doza ne znači manju toksičnost. |
Ono što ove hemikalije čini još opasnijim jeste njihova sveprisutnost. Deca mogu biti izložena kroz predmete koje svakodnevno koriste – flašice za vodu, plastične posude za hranu, igračke od mekane, ali i crne tvrde reciklirane plastike, mirisne šampone, kreme i vlažne maramice, pelene. Tu su i sintetička odeća tretirana hemikalijama (npr. vodootporna garderoba), ambalaža za brzu hranu, pa čak i osveživači vazduha i mirisne sveće koje roditelji često koriste kako bi dom učinili prijatnijim. Najmlađi, koji tek upoznaju svet, više vremena provode na podu, stavljaju ruke u usta, imaju tanju kožu koja zbog toga lako “upija” i još nerazvijene mehanizme odbrane što ih čini posebno ranjivima.
U društvu koje proizvodi i konzumira sve više, a retko zapita kakav uticaj to ostavlja na decu, važno je podsetiti da pravo na bezbedno okruženje i zdravu životnu sredinu nije luksuz. To je osnovno ljudsko pravo. Deca imaju pravo da rastu u svetu koji neće nevidljivo štetiti njihovom zdravlju, a odgovornost za to leži na svima nama – na institucijama, zakonodavcima, proizvođačima, roditeljima i potrošačima.
Koristimo ovu priliku da još jednom skrenemo pažnju, proizvođačima i uvoznicima, trgovcima, nadležnim inspekcijama, zavodima za javno zdravlje – da redovno kontrolišu bezbednost predmeta opšte upotrebe, a naročito one namenjene najmlađima kako bi smanjili njihovu izloženost štetnim hemikalijama.
Zaštititi decu od štetnih hemikalija znači – da rastu bezbedno, zdravo i slobodno.
U narednom periodu ćemo kroz podršku u okviru AKT-2 projekta istraživati koliko zakoni EU i Srbije prepoznaju decu kao posebno ranjivu grupu kada je reč o upravljanju hemikalijama i kako se izlaganjem opasnim hemikalijama krše zagarantovana dečja prava.
Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” , koji sprovode Helvetas i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
