Novo globalno istraživanje otkriva da reciklirana plastika sadrži toksične hemikalije, takozvane usporivače gorenja, koje se nalaze u elektronskom otpadu a reciklažom ove plastike dolazi do kontaminacije i plastičnih dečijih igračka, kao i drugih plastičnih dečjih proizvoda. Neverovatno, ali hemikalije koje mogu da dovedu do oštećenja nervnog sistema i smanjenja intelektualnog kapaciteta pronađene su u Rubikovoj kocki – igrački koja je osmišljena kao mozgalica.
Istraživanje koje su sprovele organizacije IPEN i Arnika ukazuje da se toksične hemikalije, OctaBDE i DecaBDE koje se koriste u izradi plastičnih kućišta za elektronske proizvode, prenose u proizvode koji nastaju upotrebom reciklata plastike. Ovo istraživanje je obuhvatilo ispitivanje igračke Rubikova kocka iz 26 zemalja, uključujući i Srbiju, i otkrilo da 90% uzoraka sadrži OctaBDE ili DecaBDE.
Ove hemikalije su dugotrajnog dejstva i poznato je da oštećuju reproduktivni sistem i ometaju rad endokrinog sistema, one negativno utiču na razvoj intelektualnih veština i pažnju, učenje i pamćenje. Srbija je potpisnica Stokholmske konvencije koja zabranjuje i ograničava upotrebu najopasnijih hemikalija.
ALHem je u Srbiji kupio nekoliko igračaka nalik Rubikovim kockama i poslao ih na analizu u Češku, gde su za laboratorijska ispitivanja odabrana tri uzorka. Analizom je utvrđeno da sva tri uzorka sadrže OctaBDE i DecaBDE.
“Toksične hemikalije iz elektronskog otpada ne bi smele da se nalaze u dečjim igračkama,” izjavila je Jelena Milić, predstavnica ALHema. “Ovaj problem treba rešavati kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou.”
Rezultati istraživanja objavljeni su svega nekoliko dana pre globalne konferencije strana potpisnica Stokholmske konvencije, gde će se odlučivati o tome da li treba i dalje dozvoljavati reciklažu materijala koji sadrže ove hemikalije. Ekspertski komitet ove konvencije već je upozorio na posledice ove prakse.
“Reciklirani materijali koji sadrže toksične supstance kontaminiraju novonastale proizvode, produžavaju izlaganje i podrivaju kredibilitet reciklaže,“ izjavio je Džo Digangi, iz IPEN-a. “Države bi trebalo da prekinu ovaj štetni ciklus.”
Pored toga, očekuje se da će na ovoj konferenciji biti utvrđene i zaštitne granične vrednosti ovih hemikalija i za opasan otpad. Zaštitne granične vrednosti za opasan otpad učiniće obaveznim uništavanje opasnog otpada koji sadrži koncentracije opasnih supstanci iznad onih propisanih ovom konvencijom, čime će se zabraniti reciklaža ovog otpada.
Iznenađujuće, koncentracije toksičnih hemikalija u nekim dečjim proizvodima u okviru ovog istraživanja prelazili su i granične vrednosti za opasan otpad. Dve od tri analizirane kocke kupljene u Srbiji sadržale su 50 i 57 ppm OctaBDE, a nova predložena granična vrednost za otpad je 50 ppm za PBDEs. Međutim, prema važećim EU i domaćim propisima dozvoljena granična vrednost za PBDEs u proizvodima od recikliranog materijala iznosi 1000 ppm, dok je za novonastale proizvode 10 ppm, što je 100 puta veće.
“Potrebne su nam zaštitne granične vrednosti za otpad,” izjavila je Jitka Strakova iz Arnike. “Niski standardi znače toksične proizvode i prljavu reciklažu, što je čest slučaj u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, što dovodi do širenja toksičnih hemikalija sa reciklažnih postrojenja u naše domove i naše organizme.“
Primena strogih graničnih vrednosti od ključnog značaja za usporivače gorenja zbog njihovog prisustva u elektronskom otpadu. U mnogim zemljama će standardi propisani Stokholmskom konvencijom biti jedini globalni regulatorni instrument koji se može primeniti za sprečavanje uvoza i izvoza kontaminiranog otpada, u mnogim slučajevima iz zemalja sa strožijim propisima u zemlje sa blažim propisima ili slabijom kontrolom.
OctaBDE = Oktabromodifenil etar (globalno zabranjem Stokholmskom konvencijom); DecaBDE = Dekabromodifenil etar (predložen za globalnu zabranu Stokholmskom konvencijom); i HBCD = heksabromociklododekan (globalno zabranjen Stokholmskom konvencijom
