Unapređenja i greške u vezi sa zaštititom zdravlja građana od opasnih hemikalija
Da li su usvojene izmene zakona dobre? Pre svega, odredbe koje su usvojene izmenama Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima su morale biti donesene još 2012. godine, u isto vreme kada je zakon prvobitno promenjen i kojim je nadležnost u ovoj oblasti prenesena na ministarstvo nadležno za životnu sredinu po ukidanju Agencije za hemikalije. Tada su u brzini načinjeni i propusti koji su doneli zastoj u ovoj oblasti. Prelazna rešenja kojima je otklonjen zastoj trebalo je pravno utemeljiti.. To znači da izmene zakona iz marta ove godine ne donose suštinska unapređenja sistema već koriguju postojeće odredbe da bi omogućile da sistem funkcioniše. Drugim rečima ništa se revolucionarno sada nije desilo.
Da podsetimo krajem septembra 2012. godine ukinute su i naknade koje je plaćala industrija za njenu delatnost i delimično za sistem kontrole inspekcije. Naime, od naknada je bilo predviđeno da se plaćaju i laboratorijska ispitivanja za nadzor zabrana i ograničenja propisanih Zakonom o hemikalijama, kao i zaposleni u bivšoj agenciji koji su izrađivali detaljna uputstva za koordiniran rad tri nadležne inspekcije za sprovođenje ovih zakona i bili stručna podrška pri kontroli pojedinačnih proizvoda. Od tada do danas se naplaćuju određene administrativne takse, čije pravno utemeljenje nije bilo dovoljno precizno, , te je bilo neophodno ispraviti taj propust.. Takođe je, nepažljivom izmenom 2012. Godine, reč „Agencija“ zamenjena sa rečju „ministarstvo“ u svim odredbama zakona, što je izazvalo probleme pri sprovođenju zakona u dve odredbe – u delu koji reguliše ko plaća laboratorijske analize pri kontroli proizvoda,i u nadležnosti posebnog Info pulta za informisanje privrede koji je postojao u Agenciji za hemikalije. Potpunim previdom 2012. godine, Agencija za hemikalije je ostala nadležna za sprovođenje Zakona o biocidnim proizvodima, jer on tada nije izmenjen. Zahvaljujući pravnoj kombinatorici bilo je moguće izdavati rešenja za stavljanje na tržište biocidnih proizvoda. Upravo zbog toga je i bilo neophodno izmeniti Zakon o biocidnim proizvodima.
Tehnički predlozi zakona koji su dostavljeni Skupštini nisu imali osnova da bi se razmatralo ponovno uspostavljanje Agencije za hemikalije, kao nezavisnog regulatornog tela, kao i naknada koje se isključivo koriste za finansiranje ove oblasti. Ovim prilikom diskusija koja se vodila u Skupštini Srbije o ovim temama je više bila načelna i naša analiza izmena zakona iz marta ove godine neće ići u tom pravcu, premda su to veoma značajne teme za samo upravljanje hemikalijama.
Dobre strane izmenjenog Zakona o hemikalijama
Sa izmenama zakona usvojena je i odredba da kada vi, kao potrošač, upitate distributera da li određeni komad nameštaja, računara, cipela ili drugog proizvoda sadrži supstance koje izazivaju zabrinutost, distributer je dužan da vam tu informaciju pruži u roku od 45 dana. I do sada je važila obaveza dostavljanja informacije ali nije bilo ograničenja vremena u kom je distributer dužan da vam dostavi traženu informaciju. Takođe, u EU, odakle je i preuzeta ova odredba, tačno se znalo na koje supstance koje izazivaju zabrinutost se odnosi ova odredba. Tako je i sada, intervencijom amandmanima, usvojena odredba kojom je omogućeno donošenje odnosno preuzimanje ovog spiska iz propisa EU: To znači da sada postoji potpuni pravni sistem da ova kontrola potrošača zaživi, naravno kada se usvoji i sama lista.
Loše strane izmenjenog Zakona o hemikalijama
U usvojenim zakonima najproblematičnija je dodata definicija kojom se definiše šta se smatra hemikalijom i proizvodom opšte upotrebe tj. da su to proizvodi i hemikalije koji su definisani Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. Ovakvo određenje izazvaće velike probleme u sprovođenju zakona. Definicija je uvedena da bi se objasnila podela nadležnosti pri inspekcijskom nadzoru, međutim ona se onda odnosi na celokupan zakon i uvodi veliku zbrku šta je to hemikalija/predmet opšte upotrebe. Ne samo da je ovakva izmena suprotna propisima EU na koje se u potpunosti oslanja Zakon o hemikalijama, već takva definicija implicira i nejasnu podelu u vršenju inspekcijskog nadzora.
. Naime, u izmenjenom zakonu sanitarna inspekcija vrši kontrolu predmeta za opštu upotrebu, a inspekcija životne sredine drugih predmeta. Sa druge strane, pojedine zabrane su iste i za predmete opšte upotrebe koje kupuje potrošač kao fizičko lice i za proizvode koje će kupiti u nekoj radnji npr. preduzetnik. Na primer, postoji zabrana stavljanja u promet pneumatike koji sadrže policiklične aromatične ugljovodonike- PAH iznad dozvoljene koncetracije. Podela koja je usvojena izmenama zakona najverovatnije će u praksi zahtevati da kod lica koji je prodao pneumatike i fizičkim i pravnim licima, a koji sadrže PAH iznad dozvoljen koncetracije, inspekciju moraju da izvrše i nalože mere dve inspekcije (životne sredine i sanitarna).
Nadamo se da će u buduće pri donošenju novih zakonskih izmena biti prostora i dovoljno vremena za javnu i stručnu raspravu, kako bismo zajednički obezbedili sistem kontrole gde bi se rizik od najopasnijih hemikalija sveo na minimum. Verujemo da je to želja svakog onog ko odgaja decu u sredinama koje su prepune raznoraznih hemikalije iz raznovrsnih izvora.
