ODLOMAK IZ IZVEŠTAJA IZ SENKE KOALICIJE 27 – Napredak pod ključem
Zakonodavni okvir stvoren usvajanjem Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima i odgovarajućih podzakonskih propisa uspostavio je sistem upravljanja hemikalijama po principima EU. U pogledu ažuriranja propisa, tokom izveštajnog perioda ažuriran je samo Pravilnik o Spisku klasifikovanih supstanci. Novi Zakon o biocidnim proizvodima ni nakon dve godine nije usvojen, dok su Lista supstanci kandidata za Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost, Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost, Lista ograničenja/ zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja određenih opasnih supstanci, smeša ili proizvoda ostali neažurirani.
Akcioni planovi Nacionalnog implementacionog plana za Stokholmsku konvenciju su ostali neusvojeni – a od ove godine i zastareli − s obzirom na to da su projektovani do 2020. godine. Dosad nije doneta odluka o ratifikaciji Minamata konvencije. Neophodno je nastaviti s razvojem zakonodavnog okvira, kako kroz harmonizaciju propisa uzimajući u obzir nove uredbe EU, kao i izmene i dopune postojećih, tako i jačanjem kapaciteta neophodnih za sprovođenje propisa. Propisani upravni postupci se sprovode, ali imajući u vidu obim i sadržaj dokumentacije koja se zahteva ovim postupcima, kao i poverljivost pojedinih podataka, neophodno je nastaviti sa unapređenjem sistema, i to posebno elektronske dostave podataka, kao i podizanjem administrativnih i stručnih kapaciteta Odeljenja za hemikalije, kao i inspekcijskih organa na poslovima kontrole hemikalija i biocidnih proizvoda. Neophodno je unaprediti efikasnost sprovođenja upravnih postupaka upisa u Registar hemikalija i upisa u Privremenu listu za dostavljanje tehničkog dosijea za biocidne proizvode, u smislu jačanja elektronske zaštite i pristupa podataka i samog unapređenja rada na elektronskim portalima. Pored toga, potrebno je doneti Rešenja o upisu u Registar hemikalija po ubrzanom postupku za zahteve iz ranijih godina i uskladiti zahteve za ispitivanje efikasnosti biocidnog proizvoda s laboratorijskim kapacitetima u Srbiji.
U Evropskoj uniji je stupila na snagu zabrana korišćenja određenih ftalata u potrošačkim proizvodima, dok zbog kašnjenja u ažuriranju propisa, Srbija još uvek nije usvojila ovu zabranu. Imajući u vidu da je proces donošenja zabrane dugotrajan i da postoji vremenska razlika od trenutka donošenja zabrane do njene obavezujuće primene, postoji rizik da će se proizvodi za opštu upotrebu koji sadrže zabranjene ftalate sa EU tržišta tokom naredne tri godine preliti na srpsko tržište (gde su i dalje dozvoljeni usled nepostojanja ove zabrane).
Potrebno je uspostaviti mehanizam za sprovođenje člana 82. Zakona o hemikalijama kojim se nalaže Ministarstvu zaštite životne sredine da izradi i sprovede projekte za praćenje stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, praćenje njihovih metabolita i putanje hemikalija u životnoj sredini i živim organizmima kako bi se pratio rizik koje hemikalije predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno obezbedila kontrola načina korišćenja supstanci koje izazivaju zabrinutost i sprovođenja ograničenja i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija. Ovo je veoma značajna mera koja bi omogućila sagledavanje stvarnog napretka smanjivanja rizika od najopasnijih hemikalija.
Zbog izmena sadržaja na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine nisu objavljene mnoge informacije koje obuhvataju oblast upravljanja hemikalija zbog čega je došlo do dodatnog smanjenja transparentnosti sprovođenja propisa. U tom smislu, neophodno je: nastaviti s radom na Informativnom pultu za hemikalije i biocidne proizvode i upotpuniti informacije koje sadrži, a koje su navedene u poglavlju „Sprovođenje propisa“; učiniti javno dostupnim broj izdatih rešenja o upisu u Registar hemikalija po godinama, kao i podatke o stavljanju hemikalija na tržište po klasama opasnosti kao statistički podatak, i informacije o sprovođenju svih konvencija koje su u vezi sa upravljanjem hemikalijama. U vezi s tim, bilo bi korisno da Ministarstvo objavi i podatke o upisu supstanci koje izazivaju zabrinutost, i da li su mere za smanjenje rizika koje privredni subjekti primenjuju dovoljne za kontrolu rizika od ovih hemikalija. U pogledu administrativnih kapaciteta za obavljanje stručnih poslova u ovoj oblasti nije došlo do značajnih promena u odnosu na kapacitete u prethodnom periodu, iako je to neophodno kako bi se dostigao neophodan nivo razvijenosti za sprovođenje propisa, kao i za razvoj daljeg sistema upravljanja hemikalijama.
Potrebno je pojačati inspekcijski nadzor nad hemikalijama i biocidnim proizvodima, naročito hemikalija u predmetima opšte upotrebe u smislu jačanja kapaciteta samih inspekcija i povećanje broja inspekcijskih nadzora, kao i unosa nebezbednih predmeta u NEPRO bazu kako bi se osiguralo adekvatno informisanje građana o predmetima povučenim s tržišta usled hemijskog rizika. Iako se na osnovu povećanja zainteresovanosti potrošača za održive načine kupovine i sve češćeg promovisanja održivih rešenja u svakodnevnom životu može očekivati da će sve više njih koristiti pravo na informaciju o sadržaju opasnih supstanci u proizvodima koje je definisano članom 27. Zakona o hemikalijama, neophodno je da Ministarstvo zaštite životne sredine vrši nadzor nad zaštitom prava potrošača iz ovog člana.
Neophodno je obezbediti finansijska sredstva za jačanje administrativnih i stručnih kapaciteta Odeljenja za hemikalije u Ministarstvu, kao i inspekcijskih organa koje sprovode nadzor nad Zakonom o hemikalijama i Zakonom o biocidnim proizvodima, kako bi se zakonski propisi u vezi sa upravljanjem hemikalijama kontinuirano ažurirali i upravni postupci sprovodili bez probijanja vremenskih rokova, a imajući u vidu njihovu obimnost i kompleksnost.
