autorka teksta: dr Jelena Milić, dipl. biohem.
U ALHemu imamo nekoliko starijih laptopova, kojima smo do skoro opraštali što su malo sporiji i to pravdali njihovom godinama. Međutim, „novo normalno“ je podiglo standarde tako da su ovi računari tokom 2020. godine postali previše spori za online kurseve, sastanke i konferencije, a početkom 2021. su počeli da odbijaju da otvaraju pojedine programe. Mesta za oproštaj više nije bilo, bili su nam potrebni novi laptopovi.
S obzirom da smo organizacija koja već dve godine sprovodi aktivnosti na temu zelenih nabavki, odlučili smo da ispratimo zelene smernice za nabavku IT opreme. I prva smernica je – proveriti da li oprema može da se popravi. Za početak smo odlučili da reinstaliramo operativni sistem i pretpostavili da će to ova dva računara učiniti malo bržim i upotrebljivijim do septembra, kada je planirana nabavka novih.
Kontaktirali smo nekoliko servisa, odneli laptopove na procenu i dobili odgovor – ugradite SSD i računar će biti mnogo brži. Dobili smo i pregršt saveta od koliko GB treba da bude SSD, o zameni starog hard diska, RAM memorije itd. Mi smo se odlučili da ugradimo SSD memoriju i pojačamo RAM memoriju, i to sproveli u delo u junu mesecu.
Rezultat: Septembar je i nama ne trebaju novi računari – zato što ovi stari, posle servisa i unapređenja memorije ispunjavaju sve naše potrebe!
Ovo je bio pravi primer zelene nabavke, evo koji su benefiti:
FINANSIJSKA UŠTEDA:
Procena cene popravke (sa uračunatom cenom delova) 12 000 RSD
Procena kupovine novog računara koji bi zamenio stari: 70000 RSD
UŠTEDA: 58000 RSD
BONUS 1: Ako se odlučite za veći SSD, onda možete izvaditi hard disk, kupiti malo kućište za njega (cena oko 2000 RSD) i tako dobiti dobar hard disk (cena novog hard diska je u proseku oko 10000 RSD ali može biti i do 40 000 RSD što najviše zavisi od kapaciteta diska)
BONUS 2: Ako menjate i RAM memoriju, može se desiti da vam servis ponudi da otkupi staru memoriju.
EKOLOŠKA UŠTEDA:
Ovo nećemo moći tako lako da pretvorimo u novac. Ali je važno imati na umu da se unutar računara nalaze komponente koje mogu sadržati opasne supstance i odnošenje IT opreme na otpad predstavlja rizik po životnu sredinu. A šta to znači? Znači da će oslobođene hemikalije naći put do nas, kroz vazduh koji dišemo i hranu koju jedemo. Delovi računara koji sadrže opasne hemikalije će se reciklirati u proizvode sa sasvim drugom namenom poput igračaka za decu, pribora za kuvanje ili raznih ambalaža – opet će na kraju sve završiti u našem organizmu.
Sećate li se da tokom prošle godine objavljeno da nedeljno unesemo četiri grama plastike, praktično ‘pojedemo’ jednu kreditnu karticu? To je plastika koja ulazi u naš organizam kroz lanac ishrane.
Računari sadrže 30-40% plastike, a godišnje se u Srbiji generiše oko 20 miliona komada elektronskih i električnih proizvoda, i zbog toga je važno da se potrudimo da produkujemo što manje otpada kada je u pitanju i IT oprema.
Ovo je naše iskustvo i savet, drago nam je da smo uspeli da osposobimo dva laptopa, i sa jednog od njih je upravo napisan ovaj tekst 😊.
Probajte i vi, nije teško a i vaš novčanik će vas više voleti 😊!
Zahvaljujemo se Miodragu Javorini koji nas je vodio kroz ovaj proces i pomogao da tekst ugleda svetlost dana
