ZELENE JAVNE NABAVKE predstavljaju proces u kojem javni sektor/naručioci nastoje da nabave dobra, usluge i radove sa smanjenim uticajem na životnu sredinu kroz njihov životni ciklus, u odnosu na dobra, usluge i radove koji bi inače bili nabavljeni, a koji imaju istu primarnu funkciju.
Prepoznato je da se kroz posvećen pristup nabavci i vođenjem računa, ne samo o inicijalnim troškovima za nabavljene dobra, radove i usluge, već i obraćanjem pažnje na uticaje koje oni imaju u različitim fazama životnog ciklusa, može doći do značajnih ušteda, smanjenih negativnih uticaja na životnu sredinu i pozitivnih uticaja na društvo.
Zelene nabavke su, zbog svog izuzetno značajnog pozitivnog potencijala na životnu sredinu ali i na prateće uštede, prepoznate širom sveta i to ne samo od javnih institucija i na političkom nivou već i od strane ostalih sektora. Javni sektor predstavlja najznačajnijeg „kupca“ u društvu i iz tog razloga ima i veliki uticaj kroz čitav lanac isporuke.
Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda. Pored direktnih mera kojima se sprovode ciljevi politike zaštite životne sredine, država može i indirektno, preko ovog postupka, da doprinese realizaciji tih ciljeva, te se zbog toga sve veći značaj daje upravo „zelenim nabavkama“.
Sve javne nabavke čine oko 14% bruto domaćeg proizvoda u okviru Evropske Unije i samim tim imaju ogroman značaj na čitavo društvo. U Republici Srbiji učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke iznosilo je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast (7,98%).
Organizacije su primenjivale zelene kriterijume najčešće za nabavku recikliranog papira (85,7% ispitanika), zatim štedljivih sijalica (71,4% ispitanika), kao i ekoloških sredstava za čišćenje (50% ispitanika). U manjem obimu, organizacije su primenjivale i kriterijume koje se odnose na eko oznake na proizvodima kao i zelene kriterijume za IT opremu (oko 35%).
Oko 50% organizacija se izjasnilo da želi da bude deo mreže koja će se zalagati u javnosti za usvajanje i adekvatniju primenu zelenih kriterijuma u javnim nabavkama, dok se čak oko 40% izjasnilo da želi da aktivno učestvuje u kampanji javnog zagovaranja pred nadležnim organima za usvajanje Nacionalnog akcionog plana.
Veoma je zanimljiv i podatak da nijedna od organizacija koje su anketirane nije eksplicitno protiv primene zelenih kriterijuma u procesu nabavki, tačnije skoro 80% organizacija je spremno da primenjuje zelene kriterijume, dok oko 20% njih nije sigurno. Ovim se nameće zaključak da u okviru poslovanja civilnog društva u Srbiji postoji visoko razvijena svest o važnosti i značaju primene zelenih kriterijuma za nabavku dobara.