“U Novoj godini želim da se više bavim sportom”– ovo je verovatno novogodišnja odluka mnogih ove godine. I dok su fitnes centri i drugi sportski objekti i dalje uglavnom zatvoreni, mnogi će svoja mala mesta za vežbanje postavljati kod kuće. Ali kako je najnovije laboratorijsko ispitivanje sportske opreme sprovedeno u okviru evropskog projekta AskREACH pokazalo – u nekim sportskim artiklima može se naći visok nivo štetnih supstanci.
Ispitivani proizvodi uključuju gimnastičke lopte, prostirke za jogu, tegove za vežbanje, vijače za preskakanje, opremu za plivanje, flašice za vodu, sportsku obuću, kao i mnoge druge, koji su kupljeni u 13 evropskih zemalja. Ukupno je analizirano 82 uzorka u akreditovanoj laboratoriji na prisustvo štetnih supstanci koje se nazivaju “supstance koje izazivaju zabrinutost (Substances of Very High Concern)” kao što su plastifikatori, usporivači gorenja, teški metali ili alkil fenoli. Pri izboru proizvoda fokus je bio na proizvodima od mekane plastike, bez obzira na brend ili distributere.
Supstance koje izazivaju zabrinutost su pronađene u jednoj četvrtini uzoraka (20 uzoraka). Devet uzoraka (11%) sadrže ove supstance u koncentraciji preko 0,1%, i na njih se primenjuje “pravo na informaciju” u skladu sa Uredbom EU REACH, odnosno Zakonom o hemikalijama Republike Srbije. Međutim, nijedna od kompanija koja je bila u zakonskoj obavezi da dostavi informaciju o prisustvu ovih supstanci u svom proizvodu na zahtev potrošača, to nije učinila.
Takođe, u 7 proizvoda su pronađeni plastifikatori za omekšavanje plastike –ftalati DEHP ili DIBP, koji su zabranjeni u proizvodima koji se stavljaju na tržište EU od jula 2020. godine u koncentraciji većoj od 0,1% zbog štetnog dejstva na plodnost i razvoj ploda, kao i remećenja rada endokrinog sistema. DIBP je pronađen u koncentraciji od čak 41% u lopti za pilates, kao i 35% u manjoj lopti za pilates.
Međutim, ova zabrana još uvek nije preuzeta u naše zakonodavstvo, tako da se npr. bokserske rukavice koje su nabavljene na domaćem tržištu i u kojima je pronađeno 3% ovih ftalata i dalje legalno nalaze na tržištu Srbije.
U jednom proizvodu pronađeni su kratkolančani hlorovani parafini (SCCP) koji su veoma dugotrajni, odnosno teško se razgrađuju u životnoj sredini. Oni su regulisani međunarodnom Stokhlomkom konvencijom i zabranjeni su u proizvodima u koncentraciji većoj od 0,15%. Radi se o konopcu za preskakanje u kojem je pronađeno 2,6 % ove supstance i taj proizvod ne bi smeo da se nađe na tržištu.
Za sve kupljene proizvode, poslati su zahtevi za informacijom u prisustvu supstanci koje izazivaju zabrunitost u skladu sa EU REACH uredbom, odnosno Zakonom o hemikalijama Republike Srbije. Mnogi snabdevači nisu odgovorili u propisanom roku od 45 dana i njima su ponovljeni zahtevi. Na kraju je 44 % snabdevača odgovorilo na zahtev potrošača od ukupnog broja poslatih zahteva. Značajno je da su prodavci proizvoda u kojima su pronađene supstance koje izazivaju zabrinutost iznad 0,1% izjavili da u njima nema takvih supstanci. Ovo ukazuje na poteškoće sa kojima se suočavaju trgovci u pribavljanju informacija o prisustvu ovih supstanci u proizvodima koje prodaju.
Rezultati testiranja ukazuju na poteškoće u primeni EU strategije koja poziva na dobrovoljnu supstituciju (zamenu) supstanci koje izazivaju zabrinutost bezbednijim alternativama u potrošačkim proizvodima. Supstance kao što su plastifikatori sa štetnim dejstvom na plodnost i razvoj ploda, perzistentni parafini ili karcinogeni usporivači gorenja još uvek mogu da se nađu u proizvodima. Komunikacija sa kompanijama o hemijskom sastavu proizvoda je komplikovana i trgovci ne raspolažu podacima o supstancama u proizvodima koje prodaju.
U međuvremenu, čini se da primena uredbe EU REACH, odnosno Zakona o hemikalijama RS i dalje trpi u nekoliko oblasti, što zahteva preduzimanje mera, kako od strane kompanija, tako i od nadležnih inspekcijskih organa, kako bi se postigla toliko željena zamena tih supstanci u svakodnevnim proizvodima. Pre svega, znanje o prisustvu SVHC u proizvodima mora da se prenosi unutar lanca snabdevanja.
Uprkos ovim rezultatima, ne želimo da pokvarimo novogodišnje odluke već da vas motivišemo da pri izboru sportske opreme uvrstite i oprez pri odabiru rekvizita kako bi vaše telo i um imali što veći benefit od ovih ativnosti. Mens sana in corpore sano – evo nekoliko saveta za zdrav i bezbedan trening:
LIFE AskREACH projekat pruža podršku potrošačima i kompanijama kroz podizanje svesti o postojanju “prava na informaciju” o supstancama koje izazivaju zabrinuotost, kao i obavezi o dostavljanju informacije o ovim supstancama u proizvodima duž lanca snabdevanja. Uz pomoć mobilne aplikacije “Scan4Chem” i baze podataka AskREACH, komunikacija između potrošača i kompanija, kao i između svih subjekata duž lanca snabdevanja biće poboljšana i problem će biti stavljen u fokus kompanija.
Snabdevači mogu da doprinesu AskREACH projektu registracijom i unošenjem podataka o svojim proizvodima u AskREACH bazu.
Izveštaj AskREACH Izveštaj o rezultatima analize sportske opreme
Slike: Unsplash
Infografik: Global2000
Dodatne informacije:
SVHC (substances of very high concern – supstance koje izazivaju zabrinutost): Ukoliko je koncentracija SVHC u proizvodu veća od 0,1% (m/m), snabdevač proizvoda je dužan da dostavi informacije o prisustvu SVHC na zahtev potrošača u skladu sa EU Uredbom REACH, kao i Zakonu o hemikalijama Republike Srbije.
Ftalati: Estri ftalne kiseline i alifatičnih alkohola su grupa od oko 40 različitih hemijskih jedinjenja i predstavljaju najčešće korišćene omekšivače koji se dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (PVC) kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti. Neki od njih utiču na rad hormona, mogu da smanje plodnost i da štetno utiču na razvoj ploda. Neki pokazuju anti-androgena svojstva, kao što je smanjena proizvodnja testosterona, a mogu imati i štetne posledice za funkciju testisa.
Od jula 2020, EU je ograničila upotrebu četiri ftalata: bis(2-etilheksil) ftalat (DEHP), dibutil ftalat (DBP), benzil butil ftalat (BBP) i diizobutil ftalat (DIBP) u koncentracijama iznad 0,1% u svim potrošačkim proizvodima. Međutim, ova zabrana još uvek nije preuzeta u naše zakonodavstvo i proizvodi koji sadrže ove supstance se legalno nalaze na tržištu Srbije.
SCCPs (short-chained chlorinated paraffins – kratkolančani hlorovani parafini) su toksični po živi svet u vodi u jako niskim koncentracijama, remete rad endokrinog sistema i potencijalno su karcinogeni za ljude. Koriste se kao omekšivači uglavnom PVC plastike i kao usporivači gorenja, iako imaju primarnu funkciju kao maziva pri sečenju metala. Od 2017. godine nalaze se na listi zabranjenih supstanci Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama. Proizvodi koji sadrže ove supstance u koncentraciji iznad 0,15% su zabranjeni na tržištu EU, kao i na srpskom tržištu.
