Objava

Bisfenol A godinama je bio nevidljiv deo naše svakodnevice. Nalazi se u proizvodima od tvrde plastike, kućištima električnih aparata, u unutrašnjim premazima metalnih konzervi, flašicama za vodu za višekratnu upotrebu, flašicama za bebe, igračkama, kozmetičkim proizvodima, fiskalnim računima i mnogim drugim potrošačkim proizvodima. 

Naučna istraživanja su vremenom pokazala da čak i male količine ove supstance mogu da ometaju rad hormona, posebno kod dece, u pubertetu i tokom trudnoće. Pored toga, BPA je klasifikovan kao supstanca koja je toksična po reprodukciju (smanjuje plodnost). Nakon toga su usledile regulatorne mere ograničenja i zabrane u određenim proizvodima, naročito u onima namenjenim najmlađima.

Kada se pre više od desetak godina na proizvodima počela pojavljivati oznaka „BPA free“, mnogi su je dočekali sa olakšanjem. Delovalo je kao da je jedan ozbiljan problem konačno rešen. Bisfenol A polako se povlačio, prvo iz flašica za bebe, a posle i iz ostalih proizvoda. Neka povlačenja iz upotrebe su bila uzrokovana donošenjem zabrane korišćenja ove hemikalije u određenim proizvodima, a neka su bila dobrovoljna povlačenja od strane proizvođača, zato što su potrošači počeli da obraćaju više pažnje na proizvode koji su označeni kao „BPA free“.

BPA daje određena svojstva plastičnom polimeru, čini ga čvršćim i otpornijim, tako da je moguća višekratna upotreba plastičnog proizvoda. Isključivanjem ove supstance bilo je neophodno naći zamenu, supstancu koja ima sličnu efikasnost kako bi finalni proizvod zadržao istu funkcionalnost.  

Međutim, priča o zamenama opasnih hemikalija  bezbednijim alternativama ovde tek počinje. Zamena BPA je jedan od prvih primera gde smo “požalili” što je došlo do “zamene” (eng.  regrettable substitution).

Kada je BPA počeo da se povlači iz upotrebe, njegovo mesto su zauzele druge supstance iz iste grupe bisfenola, sa sličnim imenom i hemijskom strukturom. Bisfenoli S, F, AF, su nazivi koji prosečnom potrošaču ne znače mnogo, ali koji su ubrzo postali alternative BPA. Ono što je trebalo da bude kraj problema, postalo je početak drugog problema.

Ubrzo nakon toga, pojavili su se rezultati naučnih istraživanja koji su dokazali  da ove alternativne supstance imaju slično štetno dejstvo kao BPA (toksičnost po reprodukciju I remećenje rada hormona). Drugim rečima, promenila se hemijska struktura, ali ne i rizik po zdravlje. Umesto da se smanji rizik, on se samo prerušava u nove oblike, dok se pravi efekti otkrivaju tek godinama kasnije.

Ovakvi scenariji posledica su načina na koji su regulatorne procedure u EU postavljene. Kada se hemikalije regulišu pojedinačno, jedna po jedna, regulatorni sistem uvek kasni za naukom. Dok se jedna supstanca ispituje, procenjuje i konačno ograniči ili zabrani, njena bliska „rođaka“ već ulazi na tržište, često bez dovoljno podataka o dugoročnim efektima.

Upravo se tu otvara pitanje revizije REACH uredbe. Jedan od glavnih razloga zašto se danas sa nestrpljenjem očekuje njena revizija jeste potreba da se ovakvi ciklusi konačno prekinu. Umesto beskonačne trke u kojoj se stalno pojavljuju nove slične zamene koje nisu dovoljno ispitane, planirano je uvođenje novog tzv. grupnog pristupa regulisanja opasnih hemikalija, sa ciljem da se istom regulatornom merom reguliše cela grupa  jedinjenja sa sličnom hemijskom strukturom, sličnim svojstvima, načinom upotrebe I izloženosti, a ne kao do sada- jedna po jedna supstanca.  To je jedna od najvažnijih promena u EU regulativi upravljanja hemikalijama poslednjih godina I predstavlja ključni stub reforme u okviru Strategije održivosti hemikalija (2020) I planirane revizije REACH Uredbe.  U slučaju bisfenola, nije dovoljno zabraniti samo jednu supstancu, već je neophodno zabraniti upotrebu svih sličnih bisfenola.

Za obične ljude, ova priča ima vrlo praktičnu dimenziju. Oznake poput „free from“ često stvaraju osećaj sigurnosti, ali retko objašnjavaju čime je nešto zamenjeno. Potrošači nemaju način da znaju da li je nova supstanca zaista bezbednija ili samo manje istražena.

Evropska agencija za hemikalije je još 2020. godine identifikovala ovaj problem u slučaju zamene bisfenola A u termalnom papiru za bisfenol S. Tokom 2022. godine je Nemačka UBA je pripremila predlog zabrane grupe jedinjenja koja sadrže bisfenole, međutim do usvajanja predloga još uvek nije došlo.

Upravo zato se danas, u okviru aktuelne revizije REACH uredbe, očekuje sistemski odgovor koji bi sprečio ovakve zamene i omogućio uvođenje grupnih zabrana zasnovanih na smanjenju rizika, a ne samo na formalnoj zameni jedne supstance drugom.

Jer pravo pitanje nije da li je proizvod „bez BPA“. Pravo pitanje je: da li je zaista bezbedan?