Na osnovu metodologije koju je pripremio ALHem tri udruženja potrošača Centar potrošača Srbije (CEPS), Asocijacija potrošača Srbije (APOS) i Centar za zaštitu potrošača FORUM dostavljala su distributerima zahtev o sadržaju supstanci koje izazivaju zabrinutost (SVHC) u odabranim proizvodima u periodu 7. decembar 2015.- 17. februar 2016, a u vezi sa pravima i obavezama utvrđenim članom 27. Zakona o hemikalijama. Svako od tri angažovana udruženja potrošača kontaktiralo je po 30 različitih distributera. Ukupno je kontaktirano 90 distributera širom Republike Srbije, i to dostavljanjem zahteva elektronskom i običnom poštom.
Od ukupno 90 poslatih zahteva dobije je odgovor od 47 distributera (52,2%). Za region Beograda odgovorili su 50,0% distributer, a u regionima Vojvodine i Centralne Srbije 53,3% distributera. U najvećem broju slučajeva odgovor je dobijen samo elektronskom poštom. Uočeno je da je za region Centralne Srbije najveći broj odgovora dostavljen putem obične pošte, dok je u ostala dva regiona ubedljivo preovladavala komunikacija elektronskom poštom.
U pogledu brzine odziva na zahtev, u odnosu na ukupan broj odgovora (47), najviše odgovora je ostvareno u prvih 10 dana i to 31. U periodu od 30 dana od slanja zahteva odazvalo se ukupno 44 distributera. Ostala 3 odgovora pristigla su nakon 30 dana od slanja zahteva.
Prema tipu proizvoda, najbolji odziv na zahtev bio je u pogledu plastičnog posuđa (100%), a zatim slede oprema za bebe (77,8%), kablovi i dodatna oprema za mobilne telefone (66,7%). Procenat odziva na zahtev za školski pribor je 55,6%, a za igračke, pvc podne obloge, pribor za domaćinstvo i medicinska sredstva je 44,4%. Najmanji odziv bio je na zahteve koji su se odnosili na opremu za plažu (33,3%), kao i na obuću i odeću (11,1%).
Međutim, treba napomenuti da preliminarna analiza ostvarene komunikacije ukazuje da mnogi od distributera, koji su se odazvali na zahtev, nisu pružili odgovarajuće informacije na postavljena pitanja. Iz njihovog odgovora uočeno je da nisu upoznati sa obavezama i odgovornostima koje proizilaze iz odredbi Zakona o hemikalijama kao i da ispunjavanje obaveza po drugim propisima, pogrešno izjednačavaju sa primenom propisa o hemikalijama. Naime, iako se 47 distributera na neki način odazvalo na zahteve, svega 20 je pružilo konkretan odgovor na pitanje o prisustvu SVHC u proizvodu, u skladu sa obavezom koja je propisana članom 27. Zakona o hemikalijama. Ovaj podatak ukazuje da je od ukupno 90 upućenih zahteva, svega 22,2% distributera dostavilo odgovor na postavljeno pitanje.
Dodatno, laboratorijske analize sadržaja ftalata u odabranim proizvodima pokazale su da je prisustvo ftalata koji spadaju u SVHC u koncentraciji iznad 0,1% utvrđeno u 24 uzorka (26,7%). Prema tipu proizvoda, najveći broj uzoraka pozitivnih na prisustvo ftalata identifikovano je kablovima (25,5%, u odnosu na broj pozitivnih uzoraka) i određenim medicinskim sredstvima (16,8%), a zatim slede podne obloge, igračke, oprema za plažu i odeća sa po 12,6% pozitivnih uzoraka. Oprema za bebe bila je pozitivna na prisustvo ftalata u jednom od 9 ispitivanih uzoraka (4,2%), a pribor za domaćinstvo i oprema za plažu u dva od 9 ispitanih uzoraka. U najvećem broju pozitivnih uzoraka identifikovan je dietilheksil-ftalat (DEHP). Ni jedan od ispitanih uzoraka školskog pribora, plastičnog posuđa i dodatne opreme za mobilne telefone, nije bio pozitivan na prisustvo ftalata.
Treba imati u vidu da su navedene analize preliminarne, te da je za utvrđivanje tačnosti dobijenih odgovora i precizniju analizu efekata kampanje potrebno izvršiti detaljniju analizu i uporediti dobijene odgovore od distributera sa rezultatima laboratorijskih ispitivanja. Objavljivanje i predstavljanje kompletnog izveštaja o rezultatima kampanje je planirano za kraj aprila 2016.v
