Objava

Evropska unija pre skoro 20 godina implementirala uredbu REACH kao centralni zakonodavni okvir i glavni mehanizam za bezbedno upravljanje hemikalijama. Danas, između ostalog, zahvaljujući ovom propisu znamo mnogo više nego ranije o opasnim supstancama i njihovim uticajima na zdravlje i životnu sredinu. Ipak, tokom prethodnih godina sistem je počeo da pokazuje slabosti, što je dovelo do najave revizije ovog propisa.

Još 2020. godine Evropska komisija je najavila reviziju REACH uredbe u okviru Strategije održivog upravljanja hemikalijama, kao jednu od ključnih inicijativa Zelenog dogovora (EU Green Deal) koja doprinosi ambiciji nultog zagađenja. Cilj je da se unapredi nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i dodatno ojača konkurentnost i inovativnost evropske industrije  podstičući  razvoj bezbednijih alternativa za opasne hemikalije. Međutim, pored najavljene ambiciozne revizije ovog propisa, konkretni zakonodavni predlozi i dalje nisu ugledali svetlost dana, iako su bili više puta najavljivani, poslednji put za kraj 2025. godine. Najnoviji signali iz Brisela ukazuju da se prvi predlog može očekivati tokom 2026. godine.

U međuvremenu, pritisak na postojeći sistem raste: naučni dokazi o štetnim efektima hemikalija se povećavaju, a regulatorni procesi nisu adaptirani tako da ih prate. 

Šta danas ne funkcioniše u REACH uredbi?

Analize dveju mreža evropskih ekoloških organizacija,  Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) i Alijanse za zdravlje i životnu sredinu  (HEAL), čiji je i ALHem punopravni član, ukazuju na nekoliko ključnih problema:

Nedostaci u podacima: Samo za mali deo hemikalija na tržištu EU postoji dovoljno podataka za potpunu procenu rizika po zdravlje ljudi i životne sredinu.

Spore procedure: Za ograničavanje ili zabranu jedne problematične supstance nekad je potrebno i više od 10 godina.

Substance se regulišu pojedinačno, što često dovodi do problematičnih zamena (regrettable substitution) gde se jedna opasna supstanca zamenjuje drugom, sa sličnim toksikološkim profilom. To proizilazi iz činjenice da se hemijska struktura molekula tek neznatno izmeni kako bi se izbegla zabrana korišćenja precizno definisanog molekula (model po kome trenutno funkcionišu zabrane korišćenja hemikalija). Usled toga štetan uticaj na zdravlje ostaje zato što naš organizam ne prepoznaje samo jednu hemijsku vezu već čitavu strukturu oko nje.

Teret dokazivanja nije uvek na industriji, iako je to osnovni princip REACH-a (no data, no market).

Šta civilno društvo traži od revizije?

EEB i HEAL se zalažu za jaču REACH uredbu, uz istovremeno pojednostavljenje procedura:

• Proširiti obim zahteva za registraciju kako bi se omogućila procena opasnosti i upravljanje rizikom. Obaveznu identifikaciju endokrinih disruptora, zatim supstanci koje su perzistentne, mutagene ili toksične po reprodukciju (PMT/vPvM supstance); registraciju polimera, kao i supstanci koje se stavljaju u promet u malim količinama
• Obezbediti da je teret dokazivanja bezbedne upotrebe hemikalija na industriji
• Regulisanje hemikalija po grupama umesto pojedinačnih supstanci/molekula
• Uvođenje faktora procene za smeše (Mixture assessment factor) u postupku procene rizika kako bi se osigurala realnija procena izloženosti smešama. Procena izloženosti se po trenutnim propisima radi za svaku pojedinačnu supstancu. Međutim, većinu proizvoda na tržištu čine smeše i model procene izloženosti za smeše bi trebalo da se unapredi uvođenjem faktora procene za smeše I preciznijih modela procene rizika.
• Doslednu primenu koncepta esencijalne upotrebe (Essential Use Concept)
• Zakonske odredbe koje omogućavaju efikasnije sankcionisanje neusklađenosti

Šta znači „esencijalna upotreba“?

Upotreba neke hemikalije smatra se esencijalnom samo ako su ispunjena sva tri sledeća uslova:

1. Upotreba je neophodna za zdravlje, bezbednost ili funkcionisanje društva
(npr. medicinski uređaji, određene terapije, kritična infrastruktura).

2. Ne postoji tehnički i ekonomski izvodljiva bezbednija alternativa
Ako alternativa postoji, upotreba se ne smatra esencijalnom.

3. Upotreba donosi jasnu društvenu korist koja prevazilazi rizike
Luksuzna, estetska ili komercijalna pogodnost ne smatra se dovoljnim razlogom.Jače kazne za neusklađenost i veću odgovornost industrije

Ako bilo koji od ovih uslova nije ispunjen upotreba se smatra neesencijalnom.

Gde je tu Srbija?

Iako Srbija nije članica EU, ova tema nas se direktno tiče. Srbija se kroz proces pristupanja EU postepeno usklađuje sa evropskim propisima.  Svako odlaganje reforme u EU često znači i sporije promene kod nas.   Pravovremeno usklađivanje domaće regulative sa EU propisima od suštinske je važnosti kako bismo smanjili mogućnost da domaće tržište postane tržište za proizvode zabranjene u  Evropskoj uniji i tako zdravlje građana Srbije izložili produženom hemijskom  riziku. Pored toga, usaglašavanje je važno i za izvoznike, jer proizvodi iz Srbije koji se izvoze na EU tržište moraju ispunjavati REACH zahteve.

Revizija REACH uredbe je značajna za usklađivanje regulative sa savremenim naučnim saznanjima i realnim rizicima, kao i unapređenje javnog zdravlja svojih građana i zaštite životne sredine. Odlaganje revizije REACH-a povećava pravnu nesigurnost u pogledu pravca razvoja EU hemijske industrije, kojoj je u komplikovanim međunarodnim odnosima  potreban jasan  signal koji se šalje tržištu i investitorima u vezi sa postupnim ukidanjem opasnih supstanci i smeru tehnoloških inovacija. 

Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas i Građanske inicijative.. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.