Evropska komisija namerava da predloži zabranu upotrebu PFAS u potrošačkim proizvodima, uz izuzeća za neophodnu upotrebu (eng. “essential use”), izjavila je juče u Briselu komesarka Evropske komisije za životnu sredinu Jessica Roswall za britansku agenciju Rojters.
Revizijom EU regulative koja se odnosi na hemikalije (REACH Revision) koja se očekuje ove godine (posle kašnjenja više od dve godine) planirano je ubrzanje dinamike usvajanja regulatornih mera, naročito zabrana i ograničenja opasnih supstanci i primena generičkog pristupa upravljanju rizikom kako bi se osiguralo postepeno izbacivanje najštetnijih hemikalija iz potrošačkih proizvoda do 2030. godine, uključujući PFAS, uz podršku jasnih i strogih pravila za izuzeće.
Evropska agencija za hemikalije (ECHA) je još 2023. godine započela evaluaciju predloga za zabranu/ograničenje PFAS u smislu procene rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i socio-ekonomski impakt.Predlog su podneli nadležni organi Danske, Nemačke, Holandije, Norveške i Švedske 13. 01.2023 u cilju smanjenja emisije PFAS-a u životnu sredinu i stavljanja bezbednijih proizvoda na tržište EU. Procenjuje se da bi oko 4,4 miliona tona PFAS završilo u životnoj sredini u narednih 30 godina ukoliko se ne preduzmu konkretne akcije.
Per- i polifluoralkil supstance (PFAS) su grupa sintetičkih hemikalija koje se proizvode i koriste u raznim industrijama širom sveta, počevši od 40-ih godina prošlog veka. PFAS se smatraju najteže razgradljivim hemikalijama, budući da se nakon ulaska u životnu sredinu skoro uopšte ne razlažu, pa su zato dobile naziv “večne hemikalije”, što izaziva zabrinutost zbog posledica njihovog nakupljanja u ekosistemima, vodi za piće i ljudskom telu.
Zahvaljujući svojstvu da “odbijaju” vodu i masnoću, ove hemikalije imaju široku primenu u industriji; koriste se u papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, tekstilu za nameštaj i sportsku odeću, premazima za tiganje koji ne lepe masnoću, elektronici, kao i u penama za gašenje požara. Budući da se koriste u brojnim potrošačkim proizvodima, ima mnogo načina na koji građani mogu doći u kontakt.
ALHem je među prvim potpisnicima poziva za akciju za zabranu/ograničenje PFAS u potrošačkim proizvodima #BanPFAS do 2025. koji je do sada podržalo preko 100 organizacija.
Zašto bi PFAS supstance morale da budu zabranjene u potrošačkim proizvodima?
1. Široko rasprostranjena upotreba PFAS-a stvorila je nepovratno toksično nasleđe globalnog zagađenja.
2. Zagađenje PFAS-om već štetno utiče na zajednice širom Evrope i šire.
3. PFAS se akumuliraju u našim telima i telima naše dece.
4. Izloženost PFAS-u predstavlja neposrednu pretnju ljudskom zdravlju.
5. Zagađenje PFAS-om utiče na smanjenje biodiverziteta.
6.Zagađenje PFAS-om predstavlja pretnju našoj vodi za piće.
7. PFAS u proizvodima stvara barijeru za primenu cirkularne ekonomije i problem rešavanja otpada.
8. Bezbednije alternative bez PFAS-a već postoje, ali PFAS se i dalje nepotrebno dodaje mnogim potrošačkim proizvodima.
9. Da bi se zaštitile sadašnje i buduće generacije potrebno je primeniti grupni pristup zabrane svih PFAS-a
