Objava

Za Svetski dan prava potrošača 15. marta, međunarodna mreža organizacija za zaštitu potrošača Consumers International, zajedno sa svojim članovima i partnerima, ujediniće se u globalnom pozivu za pravedan prelazak na održive stilove života. Ovaj godišnji događaj podiže svest o pravima potrošača, zaštiti i osnaživanju širom sveta.

Sve veća proizvodnja i korišćenje štetnih hemikalija, zagađenje i otpad prerasta u treću planetarnu krizu, pored već postojećih kriza uzrokovanih klimatskim promenama i ugrožavanjem biodiverziteta. Planeta Zemlja je jedan ograničen sistem, a trenutni neodrživi način proizvodnje i potrošnje utiče na različite aspekte života. 

Sve je jasnije da uticaj ovih kriza nije samo ekološki, već i ekonomski i društveni i da podriva napredak ka ciljevima održivog razvoja (SDG).

Kako bi se obezbedila racionalna upotreba resursa, u Agendi 2030 Ujedinjenih nacija definisan je cilj održivog razvoja broj 12. Ciljem se definišu potrebne promene u obrazovanju, smanjenje gubitaka hrane, pravilno upravljanje hemikalijama, smanjenje proizvodnje otpada i unapređenje reciklaže, promovisanje praksi zelenih i održivih javnih nabavki, smanjenje i ukidanje subvencija za fosilna goriva i rad na tome da se turizam učini održivijim. 

Dvanaesti cilj održivog razvoja postavlja plan da u ovoj deceniji postignemo održivu proizvodnju i potrošnju na globalnom nivou: da prepolovimo gubitke u hrani, smanjimo generisanje otpada, postignemo pravilno upravljanje hemikalijama i svim oblicima otpada, i značajno redukujemo zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Cilj održivog razvoja 12 predviđa uspostavljanje održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, i to preko 11 potciljeva koji se prate kroz 13 indikatora. Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji se trenutno prati dostizanje tri potcilja kroz tri indikatora i  12.1 koji nalaže sprovođenje Desetogodišnjeg okvirnog programa za održivu potrošnju i proizvodnju; 12.2 kojim se predviđa održivo upravljanje i efikasno korišćenje prirodnih resurs i 12.5 kojim se predviđa značajno smanjenje proizvodnje otpada kroz prevenciju, redukciju, recikliranje i ponovno korišćenje.

U susret Svetskom danu zaštite prava potrošača 15.03.2025. Međunarodna organizacija za zaštitu potrošača Consumers International, poziva na pravedan prelazak na održive stilove života koji :

1.Podržava legitimne potrebe potrošača. To uključuje pristup osnovnim potrebama kao što su hrana i energija, kao i zaštitu zdravlja i bezbednosti ljudi. 

2. Čini održive i zdrave izbore dostupnijim i pristupačnijim za sve, umesto da teret odgovornosti stavlja na pojedinačne potrošače.

3. Osigurava da se glasovi potrošača čuju na svim nivoima upravljanja, kao I u kompanijama, sa fokusom na uključivanje i zaštitu ranjivih potrošača i potrošača sa niskim prihodima. 

4. Prepoznaje da se putevi ka održivom načinu života razlikuju u zavisnosti od konteksta, ono što funkcioniše u jednom okruženju možda neće biti izvodljivo ili relevantno u drugom, pošto lokalni prioriteti i izazovi oblikuju jedinstvene pristupe.

Da bismo ostali unutar planetarnih granica, moraćemo da unesemo fundamentalne promene u način na koji jedemo, kako putujemo, kako se grejemo, hladimo i napajamo naše domove, kao i proizvode i usluge koje kupujemo i koristimo. Ipak, neophodno je da održivi i zdravi izbori za potrošače budu dostupniji i pristupačniji, i da ova tranzicija nije na štetu osnovnih prava i potreba ljudi, već je umesto toga prilika za napredak, pružajući održiv način života za ljude, kao i za planetu.

Takođe je jasno da će bez hitne akcije za zaštitu životne sredine mnogi od najozbiljnijih izazova sa kojima se suočavaju potrošači značajno eskalirati. Naši propali sistemi ishrane i zavisnost od fosilnih goriva značajno su doprineli rastu cena hrane i energije širom sveta, dok je zagađenje životne sredine (uključujući zagađenje vazduha, hemikalije i plastika) već odgovorno za najmanje 9 miliona prevremenih smrti svake godine.

Koncept održivog načina života postaje ključan za opstanak planete i dobrobit budućih generacija. U osnovi, održiv život se odnosi na svesne izbore koji minimiziraju negativne uticaje na životnu sredinu i promovišu dugoročnu ekološku ravnotežu. 

Ključne oblasti održivog života:

Energetska efikasnost: Korišćenje energetski efikasnih uređaja i smanjenje potrošnje energije može značajno doprineti smanjenju ugljeničnog otiska. Postavljanje LED sijalica, isključivanje uređaja kada se ne koriste i ulaganje u obnovljive izvore energije, poput solarnih panela, samo su neki od koraka ka održivijem domu.

Održiva potrošnja: Kupovina proizvoda koji su proizvedeni na etički i ekološki prihvatljiv način može smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu. Preporuka je da se biraju proizvodi sa sertifikatima kao što su Fair Trade, Organic, FSC, PEFC, kao i hemikalije za domaćinstvo sa eko-oznakom EU Ecolabel.

Smanjenje otpada: Recikliranje, kompostiranje i smanjenje korišćenja jednokratnih proizvoda od plastike  ključni su za smanjenje otpada. Preporuka je da se koriste višekratne torbe, flaše i posude, i da se biraju proizvodi sa minimalnim pakovanjem.

Održiva ishrana: Ishrana koja se bazira na lokalno uzgajanoj hrani, sezonskom povrću i voću, kao i smanjenje konzumacije mesa, može smanjiti emisiju gasova staklene bašte i podržati lokalne poljoprivrednike. Organska i biodinamička poljoprivreda pružaju zdravije opcije za potrošače i manje štete za životnu sredinu.

Održiva moda: Brza moda značajno doprinosi zagađenju i eksploataciji radne snage. Kupovina kvalitetne, trajne odeće od prirodnih materijala, podrška lokalnim proizvođačima i reciklaža stare odeće mogu smanjiti negativan uticaj mode na planetu. Preporuka je da se biraju tekstilni proizvodi sa oznakom OEKO-TEX Standard 100 koje ne sadrže štetne hemikalije.

ALHem će se u narednom periodu, zajedno sa Udruženjem Zaštita potrošača, baviti nekim od ključnih oblasti održivog načina života u cilju informisanja, edukacije i poziva na akciju potrošača u Srbiji. 
Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” , koji sprovode Helvetas i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.