Objava

Međunarodna mreža IPEN (International Pollutants Elimination Network) sprovodi dugogodišnje napore u oblasti regulisanja toksične plastike, naročito ftalata i bisfenola u plastici. U toku 2025. godine IPEN je pokrenuo projekat “Regulating Toxic Plastics: Country Situation Reports on Phthalates, Bisphenols, and the Gaps in Protection” sa ciljem da organizacije iz IPEN mreže, koje pokažu zainteresovanost, među kojima je I ALHem, izrade izveštaje na nacionalnom nivou sa ciljem da se pruži pregled stanja, važeće regulative i izazova u vezi sa prisustvom i upotrebom ovih hemikalija.  Projekat uključuje pregled javno dostupnih izveštaja, kampanja i naučnih publikacija, kao i sprovođenje kampanja podizanja svesti i zagovaranje pred nadležnim institucijama u cilju unapređenja postojećih propisa. Krajnji cilj je podsticanje mera za smanjenje upotrebe ftalata i bisfenola, kao i rešavanje uočenih nedostataka u zaštiti od ovih toksičnih hemikalija.

Oko 13.000 hemikalija povezano je sa plastikom, ali samo za njih približno 7.000 postoji dovoljno podataka da bi se mogli proceniti njihovi uticaji na zdravlje ljudi ili životnu sredinu. Otprilike polovina od tih 7.000 hemikalija ima jedno ili više zabrinjavajućih opasnih svojstava (UNEP, 2023), kao što je perzistentnost i mobilnost u životnoj sredini, bioakumulacija, svojstvo ometanja dejstva hormona, smanjenje plodnosti, karcinogenost, itd.

Štetne hemikalije se iz plastike mogu oslobađati tokom celokupnog životnog ciklusa plastike — tokom proizvodnje, upotrebe i obrade otpada (npr. spaljivanjem), što može dovesti do izloženosti radnika i potrošača opasnim hemikalijama.

Ftalati i bisfenoli predstavljaju dve velike grupe hemikalija u plastici. Na tržištu postoji nekoliko vrsta ftalata, pri čemu se neki koriste u ne-plastičnim proizvodima, kao što su proizvodi za ličnu higijenu, dok se drugi uglavnom koriste kao plastifikatori za proizvodnju PVC plastike, ili u bojama i lepkovima. Bisfenoli se koriste u širokom spektru vrsta plastike, uključujući polikarbonate, epoksidne smole, PVC i PET, i mogu se naći u tvrdim flašicama za vodu,  polikarbonatnim flašicama za bebe, ambalaži za hranu, medicinskoj opremi, igračkama i mnogim drugim proizvodima.

Obe grupe hemikalija su poznati endokrini ometači. Još 1930-ih godina pokazano je da Bisfenol A (BPA) utiče na hormonsku ravnotežu, a obe grupe su povezane sa problemima u reprodukciji, rakom, gojaznošću i promenama u ponašanju. Ipak, skoro sto godina kasnije, ne postoji kontrola na  globalnom nivou, što znači da proizvodnja i upotreba i dalje rastu. Slično tome, ftalati su povezani sa širokim spektrom zdravstvenih posledica, uključujući uticaj na reprodukciju, gojaznost, kao i poremećaje nivoa testosterona i estrogena. 

Ove grupe hemikalija nisu identifikovane  kao POPs hemikalije (dugotrajne organske zagađujuće supstance)  i nisu globalno regulisane, te se i dalje proizvode u velikim količinama svake godine. Zbog toga se bisfenoli i ftalati danas mogu pronaći svuda, uključujući kišnicu, krv i majčino mleko.

Iako nisu globalno regulisane, postoje regionalne i nacionalne regulative. Međutim često su te regulative, ograničene na jednu ili nekoliko hemikalija unutar grupe, što znači da se ostale hemikalije iz iste grupe i dalje koriste. Takođe, regulative mogu biti ograničene na mali spektar primene ili proizvoda. Pored toga, postoji malo ili nimalo transparentnosti o tome gde se ove hemikalije koriste, pa potrošači nemaju način da izbegnu ove toksične grupe hemikalija.

Srbija, kao zemlja kandidat za pristupanje EU, postigla je zadovoljavajuću usklađenost svog regulatornog okvira za kontrolu ftalata i bisfenola sa relevantnim pravnim tekovinama EU. Međutim, značajna kašnjenja – koja često traju i po nekoliko godina – u transpoziciji određenih zabrana I  ograničenja iz EU propisa dovode do konstantnih regulatornih praznina koje povećavaju  verovatnoću da će proizvodi koji su povučeni sa tržišta EU, biti potom plasirani na tržište Srbije.

Pored određenog kašnjenja u prenošenju propisa, sistemski izazovi otežavaju efikasnu primenu i sprovođenje postojeće regulative. Među tim izazovima su ograničeni institucionalni kapaciteti inspekcijskih  organa, nedovoljno obuhvatne inspekcijske kontrole, kao i problem nadležnosti nad primenom zabrana I ograničenja za određene potrošačke proizvode od mekane plastike.

Intenzivna proizvodnja i potrošnja plastike u Srbiji, u kombinaciji sa nedovoljno razvijenom infrastrukturom za upravljanje otpadom i visokim oslanjanjem na PVC proizvode, doprinose širokoj prisutnosti ovih supstanci u površinskim vodama, sedimentima, tokovima otpada i područjima u blizini deponija. Ova situacija predstavlja stvarne rizike po javno zdravlje i životnu sredinu i ukazuje na potrebu za jačanjem mehanizama za obezbeđivanje usklađenosti sa propisima.

Za potrebe prikupljanja relevantnih informacija potrebnih za izradu ovog Izveštaja, ALHem se obratio na adrese tri institucija u Srbiji: Ministarstvu zaštite životne sredine, sa zahtevom za dostavljanje najnovijih podataka iz Registra hemikalija o količinama ftalata i bisfenola (kao supstancama ili kao sastojcima smeša) koje su stavljene u promet (proizvodnja i uvoz) na tržište Republike Srbije; Privrednoj komori Srbije- Udruženju za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala,  sa zahtevom dostavljanja podataka o ukupno proizvedenoj količini i vrednosti uvezene i izvezene ukupne plastike koja podrazumeva plastičnu masu i proizvode od plastike za Republiku Srbiju u poslednjih 5-10 godina; Upravi Carina, sa zvaničnim zahtevom za dostavljanje statističkih podataka o uvozu i izvozu ftalata I bisfenola u periodu 2020-2024. 

Sve tri institucije su pozitivo odgovorile na naše zahteve I dostavile informacije I podatke kojima raspolažu. 

Urađena je analiza postojećih propisa, procena stepena harmonizacije sa EU propisima (analiza usklađenosti sa EU propisima), kao I pregled postojećih javno dostupnih izveštaja, kampanja i naučnih radova koji se odnose na ove dve grupe hemikalije u Srbiji. U toku je kampanja informisanja i dijalog sa relevantnim institucijama i privrednim subjektima radi podizanja svesti šire javnosti i zagovaranja pred nadležnim organima u cilju unapređenja I primene postojeće regulative.

Izveštaj “Ftalati I bisfenoli u Srbiji” dostupan je na vebsajtu ALHem-a srpskom jeziku: https://alhem.rs/wp-content/uploads/2026/03/FINAL-Verzija-na-srpskom_ALHem-Country-Situation-Report_Serbia_March-2026.pdf

The summary of the report is also available in English at this link: https://ipen.org/sites/default/files/documents/alhem-phthalates-march_2026.pdf