Objava

Da li ste čuli za NEPRO sistem nebezbednih proizvoda? 

NEPRO je nacionalna baza i sistem upozoravanja o nebezbednim neprehrambenim proizvodima, uspostavljen Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda (Sl.glasnik RS, 41/2009 i 77/2019) koji  vodi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Republike Srbije.

Ovaj sistem je uspostavljen po uzoru na EU sistem za brzo uzbunjivanje – Safety Gate (RAPEX – Rapid Alert System for dangerous non-food products) kako bi se Srbija uskladila sa evropskim pravilima o bezbednosti proizvoda, posebno sa Direktivom o opštoj bezbednosti proizvoda 2001/95/EC, na kojoj se zasniva evropski sistem brzog upozoravanja. To je sistem za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima koji su plasirani na tržištu Republike Srbije, i njoj se mogu naći podaci o povučenim proizvodima sa našeg tržišta usled različitih rizika. Najčešći rizici su od fizičkih povreda, prisustva opasnih hemikalija, od gušenja i rizik od strujnog udara ili požara. 

Za svaki proizvod objavljuju se podaci kao što su: naziv i brend proizvoda, fotografija proizvoda, vrsta rizika (hemijski, fizički, električni itd.), preduzete mere (zabrana prodaje, povlačenje sa tržišta, opoziv od potrošača). 

Na papiru, to je važan korak ka većoj transparentnosti i boljoj zaštiti potrošača od različitih rizika. Međutim, u praksi, podaci koje ova baza nudi otvaraju više pitanja nego odgovora.

ALHem je analizirao prijave povučenih proizvoda iz NEPRO baze usled hemijskog rizika za period od 1.01.2025. do 23. februara 2026. Analiza pokazuje da je sa tržišta Srbije povučeno ukupno 10 proizvoda zbog prisustva sledećih opasnih hemikalija: ftalata, najčešće DEHP u tri proizvoda od mekane plastike, BPA u jednom proizvodu (cucla), olova i(ili) kadmijuma u 4 keramička proizvoda (šolje, tanjir, činija), zbog migracije i  ljuštenja boje u jednoj keramičkoj šolji i nitrozamina u materijalu balona.  

Na osnovu ovog pregleda i svega desetak povučenih proizvoda za nešto više od godinu dana moglo bi se zaključiti da su proizvodi na domaćem tržištu bezbedni u hemijskom smislu.

 A da li je to baš tako?  

Osam od deset povučenih proizvoda su uneseni u NEPRO bazu na osnovu prijave od strane samih snabdevača u Srbiji (uvoznika, distributera, trgovaca), odnosno samoinicijativno, dobrovoljnim merama nakon internih kontrola ili prijavom u nekim od zemalja EU.  Odgovorni i savesni trgovci obično sami obaveštavaju potrošače da se određeni proizvod povlači iz upotrebe. Oni savetuju potrošačima putem svog sajta ili putem medija da, ako su proizvod kupili kod njih u određenom periodu kada je taj proizvod bio na raspolaganju, imaju pravo na povrat novca ili zamenu robe (tzv. opoziv od potrošača). 

Samo dva proizvoda su povučena sa tržišta od strane nadležnih inspekcija (inspekcije zaštite životne sredine I sanitarne inspekcije) kroz prinudne mere, i to na osnovu prijava od strane Udruženja ALHem, podržane od strane značajnog broja organizacija civilnog društva, a na osnovu rezultata prethodno obavljenih laboratorijskih testiranja.

Imajući ovo u vidu, postavlja se pitanje gde su rezultati unutrašnjeg monitoringa nadležnih institucija, odnosno povlačenje nebezbednih proizvoda usled hemijskog rizika kroz prinudne mere? Ako se proizvodi povlače gotovo isključivo dobrovoljno od strane snabdevača, ili pod pritiskom civilnog društva, onda ostaje nejasno šta su u navedenom periodu povukle nadležne inspekcije koje kontrolišu unutrašnje tržište Srbije, koje mere su sprovedene po službenoj dužnosti, i gde su ti rezultati objavljeni? 

ALHem se više puta obraćao Ministarstvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje Milan Jovanović Batut u cilju činjenja Izveštaja o rezultatima minitoringa predmeta opšte upotrebe, kao i Izveštaja o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe javno dostupnim, ali odgovore nismo dobili.

Umesto zaključka

NEPRO baza ima potencijal da bude snažan alat za informisanje javnosti, unapređenje bezbednosti proizvoda i zaštite potrošača.  Međutim, podaci iz baze ukazuju da ona trenutno više odražava reakcije tržišnih aktera i civilnog sektora, nego rezultate sistemskog rada institucija.

Ako želimo stvarnu zaštitu potrošača od hemijskih rizika, ključno je da NEPRO ne ostane samo spisak „dobrovoljno povučenih proizvoda“, već da postane i rezultat rada nadležnih organa, sa jasnim podacima o sprovedenim inspekcijskim nadzorima i prinudnim merama povlačenja proizvoda I opoziva od potrošača na domaćem tržištu.

U ovakvoj situciji, bez javno dostupnih informacija o inspekcijskim nalazima i prinudnim merama, ostaje utisak da sistem reaguje tek kada ga neko spolja „pogura“, umesto da deluje preventivno.

Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.