Objava

Krajem novembra ove godine objavljen je dvanaesti Izveštaj iz senke Koalicije 27, dokument koji svake godine iznova postavlja ogledalo našoj životnoj sredini. U tom ogledalu pre deset godina prvi put je napisano poglavlje Upravljanje hemikalijama. Dakle, pre tačno deceniju ALHem se pridružio Koaliciji i počeo da beleži gde smo, kuda idemo i šta propuštamo u ovoj oblasti. 

Deset godina je dovoljno vreme da se zastane i pogleda unazad. Da se vidi koliko je stvari urađeno, šta je ostalo nedovršeno i zašto je usklađivanje sa EU propisima i dalje trka na duge staze. A urađeno je dosta toga, barem kada su zakoni i pravilnici na papiru u pitanju. Tokom prethodnih decenija postavljen je čvrst osnov: kompletna zakonska i podzakonska regulativa je usvojena, što je preduslov za kasniju harmonizaciju sa evropskim okvirom. Temelj postoji, sistem formalno stoji čvrsto, ali ono što i dalje ne stoji jeste tempo.

Jer hemikalije ne čekaju. U EU se propisi ažuriraju i nekoliko puta godišnje, dok u Srbiji dosta sporije. Razlog je jednostavan: malo ljudi, previše posla. Kapaciteti Ministarstva za zaštitu životne sredine ni ove godine nisu dovoljni da prate EU dinamiku, pa se ponavlja najstarija preporuka u ovom poglavlju: ojačati Odeljenje za hemikalije, povećati broj zaposlenih i omogućiti brži ritam ažuriranja podzakonskih akata. Bez toga, svo dalje upravljanje u ovoj oblasti ostaje trčanje u mestu.

U izveštajnom periodu od maja 2024. do maja 2025. godine urađene su izmene Pravilnika o ograničenjima i zabranama proizvodnje i prometa hemikalija, ali on i dalje nije u potpunosti usklađen sa Aneksom XVII EU REACH uredbe. Početkom 2025. usvojen je novi Pravilnik o spisku klasifikovanih supstanci, ali Lista kandidata za supstance koje izazivaju zabrinutost nije ažurirana, te sada zaostajemo za EU listom za 23 supstance. To zapravo znači da potrošači u Srbiji imaju pravo na manje informacija o potencijalno štetnim supstancama u proizvodima koje kupuju.

Tri inspekcije, svaka za sebe

Dok se propisi polako pomeraju, implementacija i nadzor škripe još glasnije. Tri različite inspekcije zadužene su za sprovođenje ovih propisa (inspekcija za zaštitu životne sredine, sanitarna inspekcija i tržišna inspekcija). Neko bi rekao da imamo odličan trostruki nadzor međutim, ove inspekcije često rade neusklađeno. Rezultat? Pojedine grupe potrošačkih proizvoda prolaze „ispod radara“.

Naime, prošle 2024. godine ALHem je u istraživanju koje je objavljeno u Izveštaju Mekana plastika – gruba istina 2 dokazao prisustvo nedozvoljenih koncentracija ftalata u velikom procentu testiranih uzoraka (dečijim kabanicama, rančevima, neseserima i drugim proizvodima). 

Sanitarnoj inspekciji Ministarstva zdravlja je podnet zahtev za povlačenje neusaglašenih proizvoda sa srpskog tržišta, ali se proglasila nenadležnom. Nenadležnom su se proglasile i druge dve inspekcije, inspekcija zaštite životne sredine i tržišna, smatrajući da je to ipak u nadležnosti sanitarne inspekcije. Jedino u čemu su uspele da se za godinu dana usaglase jeste- da niko nije nadležan.

Slični problemi se javljaju i kada pogledamo NEPRO bazu nebezbednih proizvoda, za čije je vođenje nadležno Ministarstvo trgovine, a koja predstavlja pandan EU RAPEX sistemu. U njoj bi trebalo da se nalaze svi nebezbedni proizvodi povučeni sa srpskog tržišta zbog različitih rizika, uključujući i hemijski rizik. To znači da bi informacije o povučenim proizvodima sa srpskog tržišta  trebalo da dostavljaju proizvođači, uvoznici, distributeri, ali prevashodno nadležni inspekcijski organi u zavisnosti od vrste proizvoda. Međutim, to se u praksi ne dešava. U NEPRO bazi, najvećim delom se nalaze samo proizvodi koje su dobrovoljno povukli sami snabdevači i prijavili Ministarstvu trgovine koji su onda te prijave uneli u bazu. Informacije o povlačenjima po nalogu inspektora su veoma retke. Koordinacija rada i sistem komunikacije među nadležnim inspekcijama u u oblasti hemijske bezbednosti proizvoda, skoro da ne postoji. Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor koja bi trebalo da unapredi tu koordinaciju, na naše dopise ne odgovara.

Jedna svetla tačka

U gomili izazova, stigla je i jedna dobra vest: Minamata konvencija o živi je konačno ratifikovana, deset godina nakon potpisivanja. To je važan korak u unapređenju upravljanja živom, jednim od najproblematičnijih zagađivača današnjice.

Sve manje transparentnosti

Neko bi pomislio da digitalno doba donosi lakši pristup informacijama. Umesto toga, dešava se suprotno. Pristup Izveštajima državnih institucija su sve ređi; podaci o međunarodnim projektima koji se finansiraju značajnim sredstvima iz budžeta u ovoj oblasti nisu javno dostupni; čak je i Institut za javno zdravlje Batut prestao da javno objavljuje Izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe (poslednji javno dostupan Izveštaj odnosio se na podatke iz 2020. godine).

Raskršće posle jedne decenije

Deset godina nakon što je Poglavlje Upravljanje hemikalijama u Izveštaju iz senke Koalicije 27 prvi put objavljeno možemo da zaključimo da propisi postoje; prati se koliko se može, dinamika ažuriranja sa EU propisima; međunarodne obaveze se preuzimaju, ali bez jačanja nadzora, transparentnosti i kapaciteta institucija, teško ćemo stići tamo gde smo davne 2009. godine zamislili da treba da budemo.

I možda je baš zato dvanaesti Izveštaj iz senke važniji nego ikad: da nas podseti da je upravljanje hemikalijama trka bez pauze, i da svaka godina nečinjenja ostavlja posledice ne samo na papiru, već prevashodno po zdravlje građana Srbije i naše životno okruženje.

A upravljanje hemikalijama nije tema koja može da čeka. Ona diše uz svako dete koje navuče  kabanicu od ftalata kad izađe na kišu, uz svaku ženu koja započinje i završava svoj dan uz kremu za lice, uz svakog čoveka koji uđe u prodavnicu. Priča je to o bezbednosti, o zdravlju i o poverenju.

Ostaje da se nadamo da će možda sledeća godina doneti toliko željene promene. A do tada, Izveštaj iz senke ostaje kao strpljivi zapisničar koji beleži svaki propust, svaki napredak i svaku nadu da će veći deo preporuka iz našeg izveštaja nekada biti usvojen.

Jelena Milić