Druge supstance koje spadaju u tu grupu a koje mogu izazivati ekvivalentnu zabrinutost pre svega su endokrini disruptori, odnosno supstance koje ometaju rad endokrinog sistema.
Nakon postupka kojim se supstanca zvanično identifikuje u Evropskoj unijiji kao supstanca koja izaziva zabrinutost, dodaje se na tzv. Listu kandidata koja se ažurira na svakih šest meseci. Ova lista je pokazatelj za potrošače i industriju koje su to supstance koje izazivaju zabrinutost. Za ove supstance, firme koje proizvode ili uvoze proizvode koji sadrže ove supstance u koncentraciji iznad 0,1 masenog % proizvoda, zakonski su obavezni da informišu sve snabdevače u lancu snabdevanja o prisustvu te supstance u proizvodu i kako da ga koristite bezbedno.
Oni takođe treba da informišu potrošače kada traže ove informacije, a kako bi se ove mere implementirale u praksi potrebno da imamo svesne potrošače koji čitaju etikete hemijskih proizvoda i koriste svoje pravo na informaciju.
Ova obaveza informisanja u celom lancu snabdevanja, od proizvođača do potrošača je propisana i u Srbiji, a potiče iz evropske REACH Uredbe.
Supstance koje se nalaze na Listi kandidata mogu da se premeste na Listu supstanci za koje je potrebno pribaviti dozvolu za stavljanje na tržište i korišćenje. To znači da, posle određenog datuma, kompanijama neće biti dozvoljeno da stave opasnu supstancu sa ove Liste na tržište ili da je koriste, osim ako nisu dobili dozvolu da to učine. Jedan od glavnih ciljeva dozvole je da se postepeno supstance koje izazivaju zabrinutost zamene bezbednijim alternativama gde god je to moguće. U Srbiji nije propisana ova obaveza.
U propisima u Srbiji ne postoji obaveza autorizacije odnosno izdavanja dozvole za stavljanje na tržište i korišćenje supstanci koje izazivaju zabrinutost. Taj postupak je u EU centralizovan i dozvole izdaje Evropska agencija za hemikalija za proizvođače, uvoznike i dalje korisnike koji se nalaze u svim državama EU. U Srbiji je predviđena samo registracija stavljanja na tržište i korišćenje supstanci koje izazivaju zabrinutost, da bi se identifikovali načini snabdevanja i korišćenja tih supstanci.