Objava

Kada škole, vrtići, bolnice, opštine i druge javne institucije nabavljaju računare, sredstva za čišćenje, rasvetu, vozila ili druge proizvode i usluge, taj izbor ne utiče samo na budžet. On utiče i na potrošnju energije i prirodnih resursa, količinu otpada, izloženost ljudi opasnim hemikalijama, ali i na to kakve će proizvode tržište nuditi u budućnosti.

Upravo tu počinje priča o zelenim javnim nabavkama (ZeJN).

Za razliku od pristupa u kojem se prvenstveno posmatra nabavna cena, zelene javne nabavke uključuju i kriterijume zaštite životne sredine. Prednost se daje proizvodima, uslugama i radovima koji tokom svog životnog ciklusa imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu, troše manje energije i prirodnih resursa, stvaraju manje otpada i doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. 

Ali njihov značaj se tu ne završava. Javne institucije su veliki kupci i svojim zahtevima mogu da utiču na ponudu na tržištu. Kada u postupku nabavke traže proizvode sa boljim ekološkim karakteristikama, proizvođači i dobavljači dobijaju podsticaj da razvijaju i nude održivija rešenja. Zato jedna „zelena“ nabavka može imati efekat koji prevazilazi konkretnu instituciju i konkretnu kupovinu – može doprineti promenama u čitavom lancu proizvodnje i snabdevanja. 

Najniža cena nije uvek i najpovoljnija cena

Jedna od važnih promena koje donose zelene javne nabavke jeste način na koji razmišljamo o troškovima.

Proizvod koji je jeftiniji u trenutku kupovine ne mora biti jeftiniji tokom korišćenja. Kada se uzmu u obzir potrošnja energije i vode, održavanje, servisiranje i zamena delova, vek trajanja, kao i troškovi reciklaže ili odlaganja, početno skuplje rešenje može se pokazati kao ekonomičnije na duži rok. 

Zato je jedan od važnih principa ZeJN posmatranje troškova tokom životnog ciklusa (Life Cycle Costing – LCC), umesto isključivo nabavne cene.

Jednostavan primer su dva uređaja različite energetske efikasnosti. Iako energetski efikasniji uređaj može imati višu početnu cenu, tokom deset godina korišćenja može ostvariti niže ukupne troškove zahvaljujući manjoj potrošnji energije, nižim troškovima održavanja i dužem radnom veku. 

Drugim rečima, pitanje više nije samo „Koliko ovo košta danas?“, već i „Koliko će nas ovaj izbor koštati tokom celog perioda korišćenja?“

Zelena nabavka može biti i ulaganje u zdravlje

Za ALHem je posebno važan još jedan aspekt zelenih javnih nabavki – smanjenje upotrebe i izloženosti opasnim hemikalijama.

Na primer, izbor sredstava za čišćenje koja sadrže manje opasnih hemikalija može doprineti boljem kvalitetu vazduha u zatvorenim prostorima i smanjiti izloženost zaposlenih i drugih korisnika štetnim supstancama.

To je naročito značajno u školama, vrtićima i zdravstvenim ustanovama, gde se svakodnevno nalazi veliki broj dece, pacijenata i zaposlenih. Izbor proizvoda sa boljim ekološkim i bezbednosnim karakteristikama zato nije samo pitanje zaštite životne sredine – već i pitanje kvaliteta i bezbednosti prostora u kojima živimo i radimo. 

Zato koristi zelenih javnih nabavki možemo posmatrati kroz četiri međusobno povezane oblasti: ekološke koristi, ekonomske koristi, društvene koristi i podsticanje zelenih inovacija.

Kako znamo šta je „zelena“ nabavka?

Jedno od praktičnih pitanja je kako ekološke zahteve pretvoriti u konkretne i proverljive kriterijume javne nabavke?

Evropska komisija razvila je EU kriterijume za zelene javne nabavke (EU GPP Criteria) za različite grupe proizvoda, usluga i radova. Oni predstavljaju praktičan i naučno zasnovan okvir koji pomaže naručiocima da definišu ekološke zahteve i smanje negativne uticaje nabavke tokom životnog ciklusa proizvoda, usluge ili rada. 

Ovi kriterijumi mogu se uključiti u različite faze postupka – kroz tehničke specifikacije, kriterijume za izbor privrednog subjekta, kriterijume za dodelu ugovora ili uslove za izvršenje ugovora. Važno je i to što su uz zahteve predviđeni načini provere njihovog ispunjenja, što omogućava transparentniju i dosledniju primenu. 

Za Srbiju EU GPP kriterijumi mogu biti važan referentni okvir za dalje unapređenje nacionalnih kriterijuma, smernica i modela konkursne dokumentacije.

Gde je Srbija danas?

Zelene javne nabavke već imaju svoje mesto u strateškom i regulatornom okviru Srbije.

Od 1. januara 2026. godine primenjuje se novi Pravilnik o vrstama dobara i usluga za koje je obavezna primena ekoloških aspekata u postupcima javnih nabavki. Njime je obavezna primena ekoloških aspekata proširena na šest grupa dobara – fotokopirni papir, računarsku opremu, kancelarijsku elektronsku opremu, klima-uređaje, sredstva za čišćenje i električne aparate za domaćinstvo – kao i na uslugu čišćenja.

Pravilnik propisuje da ekološki aspekti budu zastupljeni u najmanje 10% ukupnog obima predmeta javnih nabavki za ove kategorije. 

To jeste važan korak, ali ne i kraj procesa.

Za puni potencijal zelenih javnih nabavki nije dovoljna samo formalna primena ekoloških aspekata. Važeći okvir ne definiše minimalne ekološke kriterijume koje određeni predmet nabavke treba da ispuni da bi se smatrao zelenom javnom nabavkom, što ostavlja prostor za različita tumačenja i neujednačenu praksu. Bez jasno definisanih minimalnih zelenih kriterijuma i mehanizama za proveru njihove primene, podaci o obimu primene zelenih javnih nabavki iz zvaničnih izveštaja ne odražavaju u potpunosti stvarni nivo primene ekoloških zahteva u praksi.

Među izazovima su nedostatak specijalizovanih znanja i kadrovskih kapaciteta, praktičnih alata, modela konkursne dokumentacije i tehničkih specifikacija, kao i još uvek ograničena primena metodologije troškova životnog ciklusa. 

Zbog toga naredni korak nije samo povećavanje broja postupaka u kojima se pojavljuju ekološki aspekti, već unapređenje kvaliteta kriterijuma i stvarnih efekata zelenih javnih nabavki.

Da li zelene javne nabavke zaista daju rezultate?

Iskustva drugih zemalja pokazuju da daju – i da se njihovi efekti mogu meriti.

Posebno je zanimljiv primer Slovenije, gde se rezultati zelenih javnih nabavki ne posmatraju samo kroz broj sprovedenih postupaka, već i kroz njihove ekološke, ekonomske i društvene efekte.

Analiza za period 2021–2024. godine, koja je obuhvatila električne i elektronske uređaje, vozila za drumski prevoz i projektovanje i/ili izgradnju zgrada, pokazala je značajne rezultate. Za nabavke obuhvaćene analizom procenjeno je:

• 2.556.960 MWh uštede energije 
• 502,81 milion evra ekonomskih ušteda 
• 866.901 tona manje emisija CO₂ 
• 16,559 miliona m³ uštede vode. 

Ovaj primer pokazuje zašto je važno meriti stvarne efekte zelenih javnih nabavki, a ne samo evidentirati da je u postupku primenjen određeni ekološki zahtev.

Šta možemo naučiti iz regiona?

Slovenija nije jedini koristan primer.

Hrvatska razvija sistem zelenih javnih nabavki kroz kombinaciju regulatornog okvira, standardizovanih kriterijuma, praktičnih smernica, modela dokumentacije, edukacije i podrške naručiocima. Posebno je značajno što su za pojedine kategorije zeleni kriterijumi prevedeni u konkretne obavezne zahteve. 

Na primer, kod nabavke električne energije obavezni udeo energije iz obnovljivih izvora postepeno raste sa najmanje 50% u 2025. godini na 60% do 2028. i 65% do 2030. godine. Kod papira se obavezni udeo recikliranih vlakana povećava sa najmanje 15% u 2025. na 100% u 2030. godini. 

Iskustva Slovenije i Hrvatske ukazuju na važnu stvar: dobri propisi jesu osnova, ali sami po sebi nisu dovoljni. Potrebni su jasni i proverljivi kriterijumi, praktični alati i smernice, edukacija naručilaca i praćenje stvarnih efekata.

Od kupovine do odgovornog upravljanja javnim sredstvima

Zelene javne nabavke zato ne treba posmatrati kao dodatnu administrativnu obavezu niti kao izbor između ekonomičnosti i zaštite životne sredine.

Njihov cilj je upravo povezivanje tih interesa: efikasnije korišćenje javnih sredstava, manja potrošnja energije i resursa, manje otpada i opasnih hemikalija, podsticanje inovacija i zdravije okruženje za građane. 

Nova publikacija ALHem-a

Kako zelene javne nabavke funkcionišu, koje ekološke, ekonomske i društvene koristi donose, šta predstavljaju EU GPP kriterijumi, gde se Srbija trenutno nalazi i šta možemo naučiti iz iskustava Slovenije i Hrvatske, detaljnije predstavljamo u novoj publikaciji: „Zelene javne nabavke: Više od kupovine – ulaganje u održivu budućnost“

Preuzmite publikaciju OVDE.

Zelene javne nabavke nisu samo način kupovine. One su način da javni novac radi za održivu budućnost.

Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” , koji sprovode Helvetas i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.