Objava

Hemijski proizvodi su deo svakodnevnog života i koriste se u domaćinstvima, poljoprivredi, industriji i različitim profesionalnim delatnostima. Sredstva za čišćenje, rastvarači, pesticidi i drugi proizvodi imaju važnu ulogu u održavanju higijene, zaštiti biljaka i obavljanju različitih aktivnosti. Međutim, njihova nepravilna upotreba, skladištenje ili kombinovanje mogu predstavljati rizik po zdravlje ljudi.

Prema poslednjem javno dostupnom Izveštaju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije (VMA), u Republici Srbiji je tokom 2024. godine registrovano 8.453 slučaja akutnog trovanja. Podaci su prikupljeni na osnovu prijava iz zdravstvenih ustanova širom Srbije.

Iako hemikalije nisu najčešći uzrok svih akutnih trovanja, one predstavljaju značajan uzrok slučajeva koji zahtevaju bolničko lečenje. Od ukupnog broja pacijenata sa akutnim trovanjem koji su zadržani na klinici radi lečenja, oko 20% slučajeva bilo je povezano sa hemikalijama.

Među najznačajnijim grupama hemijskih uzročnika trovanja izdvajaju se:

• korozivna jedinjenja (oko 10%) – najčešće povezana sa proizvodima koji se koriste u domaćinstvu, kao što su sredstva za odgušenje cevi, sredstva za beljenje, preparati za čišćenje, kao i kiseline poput sonе kiseline, esencijalne sirćetne kiseline i sumporne kiseline; 
• organski rastvarači, etanol i metanol (oko 2,9%); 
• gasovi i pare (oko 2,5%) – uključujući slučajeve izazvane isparenjima hlora nastalim nepravilnim korišćenjem preparata za čišćenje u domaćinstvu, kao i izlaganjem gasovima koji nastaju tokom požara, poput ugljen-monoksida; 
• pesticidi (oko 2%) – najčešće insekticidi i herbicidi. 

Posebnu pažnju zahtevaju korozivne hemikalije, jer se među njima nalaze proizvodi koji su često dostupni u domaćinstvima. Sredstva za čišćenje sanitarija, proizvodi za odgušenje odvoda i sredstva za izbeljivanje mogu biti bezbedni kada se koriste prema uputstvu, ali nepravilno rukovanje može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje.

Jedan od značajnih rizika predstavlja i mešanje različitih sredstava za čišćenje. Kombinovanje proizvoda koji sadrže različite aktivne supstance može dovesti do stvaranja opasnih isparenja i povećati rizik od trovanja putem udisanja. Na primer, sredstva koja sadrže hlor (poput nekih izbeljivača) ne treba mešati sa kiselim sredstvima za čišćenje (poput sredstava za uklanjanje kamenca), jer može doći do oslobađanja gasa hlora,  koji pri udisanju može iritirati disajne puteve i predstavljati rizik po zdravlje.Takođe, izbeljivače ne treba kombinovati sa sredstvima koja sadrže amonijak, jer mogu nastati štetna isparenja (hloramini) koja mogu ugroziti zdravlje. Zbog toga je važno da se proizvodi koriste isključivo na način koji je preporučio proizvođač i da se različiti preparati ne kombinuju bez jasnih uputstava.

Podaci Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA pokazuju i da su među hospitalizovanim pacijentima zbog akutnog trovanja 64% bile žene, a 36% muškarci, dok su maloletne osobe činile 5,9% slučajeva. Ovi podaci ukazuju na značaj edukacije o bezbednom rukovanju hemijskim proizvodima u domaćinstvima, posebno kada su u pitanju deca i drugi osetljivi članovi porodice.

Tokom 2024. godine, u okviru Odeljenja za toksikološku hemiju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA urađeno je više od 15.000 laboratorijskih analiza, što ukazuje na značaj kontinuiranog praćenja i stručne procene slučajeva trovanja.

Kako prepoznati rizik na ambalaži hemijskih proizvoda?

Pre kupovine i upotrebe hemijskog proizvoda važno je obratiti pažnju na informacije koje se nalaze na etiketi. Proizvodi koji mogu predstavljati rizik po zdravlje ili životnu sredinu moraju biti pravilno označeni u skladu sa CLP uredbom (Uredba o klasifikaciji, obeležavanju i pakovanju supstanci i smeša).

Na ambalaži se mogu pronaći piktogrami opasnosti – crveni rombovi sa simbolima koji ukazuju na određene vrste rizika, kao što su:

• korozivnost – mogućnost izazivanja teških oštećenja kože i očiju ili korozija metala; 
• akutna toksičnost – opasnost od ozbiljnih posledica po zdravlje nakon izlaganja; 
• opasnost po zdravlje – mogućnost dugotrajnijih štetnih efekata; 
• opasnost po životnu sredinu – rizik po vodene organizme i ekosisteme. 

Pored piktograma, etiketa sadrži i reč upozorenja („Opasnost“ ili „Pažnja“), kao i informacije o merama predostrožnosti koje objašnjavaju kako proizvod bezbedno koristiti, skladištiti i odložiti.

Razumevanje ovih oznaka omogućava potrošačima da donesu informisane odluke, pravilno koriste proizvode i smanje rizik od neželjenih posledica.

Kako bezbedno koristiti hemijske proizvode?

Da bi se smanjio rizik od trovanja, važno je pridržavati se osnovnih pravila bezbedne upotrebe:

• uvek pročitati deklaraciju i uputstvo za upotrebu pre korišćenja proizvoda; 
• čuvati hemijske proizvode u originalnoj ambalaži i van domašaja dece; 
• ne presipati hemikalije u ambalažu od hrane i pića; 
• ne mešati različita sredstva za čišćenje, naročito proizvode koji mogu izazvati opasna isparenja; 
• koristiti samo preporučenu količinu proizvoda; 
• koristiti zaštitnu opremu kada je ona navedena u uputstvu (npr. rukavice); 
• pravilno odlagati ostatke hemijskih proizvoda i ambalažu nakon upotrebe. 

Odgovorna upotreba hemijskih proizvoda predstavlja važan korak u zaštiti zdravlja ljudi. Hemikalije same po sebi nisu problem – ključ je u tome da budu pravilno izabrane, bezbedno korišćene i odgovorno odložene. Informisani potrošači koji razumeju oznake na ambalaži i pridržavaju se pravila bezbedne upotrebe mogu značajno smanjiti rizik od trovanja i doprineti bezbednijem okruženju za sebe i svoju porodicu.

Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.