Objava

Palmino ulje verovatno ne biste prvo povezali sa detergentima i sredstvima za čišćenje. Ipak, njegovo mesto u ovoj industriji mnogo je značajnije nego što se na prvi pogled čini. Palmino ulje, ulje palminih koštica i njihovi derivati koriste se kao sirovine za proizvodnju različitih sastojaka, uključujući surfaktante – supstance koje imaju važnu ulogu u formulaciji brojnih detergentskih proizvoda.

Važno je, međutim, napraviti razliku između detergenta, surfaktanta i sredstva za čišćenje. Surfaktanti su jedna od grupa sastojaka koji se koriste u detergentima, dok se sredstva za čišćenje mogu zasnivati i na drugim aktivnim supstancama, poput kiselina ili alkalija, i ne moraju nužno sadržati surfaktante. Ipak, upravo kroz široku primenu surfaktanata palmino ulje i njegovi derivati mogu postati deo lanca proizvodnje brojnih proizvoda koje svakodnevno koristimo.

Pitanje zato nije samo šta se nalazi u proizvodu, već i odakle potiču sirovine od kojih je napravljen.

Kada proizvodnja palminog ulja postaje problem za šume?

Palma uljarica uspeva u tropskim područjima, koja su istovremeno među najbogatijim ekosistemima na planeti. Širenje plantaža u takvim područjima može dovesti do pretvaranja prirodnih šuma i drugih vrednih staništa u poljoprivredno zemljište. Posledice nisu ograničene samo na gubitak drveća – nestaju ili se fragmentišu staništa brojnih vrsta, menjaju se uslovi u zemljištu i vodnim ekosistemima, a smanjuje se i sposobnost šuma da skladište ugljenik.

Proizvodnja palminog ulja jedan je od pokretača gubitka staništa u pojedinim tropskim regionima, posebno u jugoistočnoj Aziji. Gubitak i fragmentacija šuma predstavljaju ozbiljnu pretnju za vrste koje zavise od takvih staništa, uključujući orangutane, tigrove i brojne druge biljke i životinje. Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) procenjuje da proizvodnja palminog ulja utiče na najmanje 193 ugrožene vrste.

Uticaj na klimu takođe može biti značajan. Krčenje šuma i, posebno, isušivanje tresetišta radi uspostavljanja plantaža mogu osloboditi velike količine ugljenika uskladištenog u vegetaciji i zemljištu. Zbog toga je način na koji se palmino ulje proizvodi od ključnog značaja za njegov ukupni uticaj na životnu sredinu.

Ipak, bilo bi pogrešno zaključiti da je samo palmino ulje problematična biljna sirovina. Palma uljarica ima veoma visok prinos ulja po jedinici površine, pa bi potpuna zamena palminog ulja drugim biljnim uljima mogla zahtevati znatno veće poljoprivredne površine i izvršiti dodatni pritisak na druge ekosisteme. Zato se kao važan cilj nameće proizvodnja palminog ulja bez krčenja prirodnih šuma i uništavanja vrednih staništa, a ne samo njegova zamena drugim sirovinama.

Šta znači održivo poreklo?

Upravo se na ovom mestu postavlja pitanje: kako znati da li je palmino ulje proizvedeno na način koji smanjuje njegov pritisak na prirodu?

Održivo poreklo ne znači samo tvrdnju proizvođača da je sirovina „održiva“. Potrebno je da postoje jasni zahtevi, sistem sertifikacije i način praćenja sirovine kroz lanac snabdevanja.

Ovaj princip primenjen je i u kriterijumima EU Eko znaka (EU Ecolabel) za sredstva za čišćenje tvrdih površina. Među kriterijumima za dodelu ovog znaka nalazi se i kriterijum „Održivo poreklo palminog ulja, ulja palminih koštica i njihovih derivata“. Prema Odluci Komisije (EU) 2017/1217, relevantne supstance moraju poticati sa plantaža koje ispunjavaju zahteve sistema sertifikacije održive proizvodnje. Ti zahtevi obuhvataju, između ostalog, uticaj proizvodnje na zemljište, biodiverzitet, zalihe organskog ugljenika i očuvanje prirodnih resursa.

Jedan od najpoznatijih sistema je RSPO (Roundtable on Sustainable Palm Oil), koji definiše principe i kriterijume za održivu proizvodnju palminog ulja i različite modele lanca snabdevanja. EU Eko znak prihvata određene modele RSPO sistema, kao i ekvivalentne ili strože šeme sertifikacije.

Kako se održivo poreklo dokazuje?

Sertifikacija sama po sebi nije dovoljna ako se ne može pratiti put sirovine kroz lanac snabdevanja. Zato je važna sledljivost – mogućnost da se proveri poreklo sertifikovane sirovine i način na koji je ona dospela do proizvođača.

RSPO predviđa različite modele lanca snabdevanja. Kod modela Identity Preserved, sertifikovano palmino ulje potiče iz jednog identifikovanog sertifikovanog izvora i ostaje fizički odvojeno od druge sirovine. Kod modela Segregated, sertifikovana sirovina iz različitih sertifikovanih izvora ostaje odvojena od konvencionalnog palminog ulja. Kod modela Mass Balance, sertifikovano i konvencionalno ulje mogu biti fizički pomešani, ali se količine sertifikovane sirovine prate kroz sistem. Kod modela Book & Claim, održiva proizvodnja se podržava kupovinom odgovarajućih sertifikata, bez zahteva da sertifikovana sirovina fizički završi u konkretnom proizvodu.

Za dokazivanje ispunjenosti kriterijuma EU Eko znaka relevantna je dokumentacija kojom se potvrđuje sertifikacija i odgovarajući lanac sledljivosti. Time se tvrdnja o održivom poreklu pretvara u proverljivu informaciju, a ne samo marketinšku poruku.

Od sirovine do odgovorne javne nabavke

Priča o palminom ulju pokazuje da uticaj detergenta ili sredstva za čišćenje na životnu sredinu ne počinje tek njegovom upotrebom. On može početi mnogo ranije – na mestu gde su proizvedene sirovine od kojih je proizvod napravljen.

Zato zeleni kriterijumi sve više obuhvataju i poreklo i način proizvodnje sirovina, a ne samo svojstva gotovog proizvoda. Uključivanjem zahteva za održivo poreklo palminog ulja, ulja palminih koštica i njihovih derivata u kriterijume javnih nabavki, naručioci mogu doprineti većoj tražnji za proizvodima sa odgovornijim lancima snabdevanja i manjim pritiskom na prirodne ekosisteme.

Kada kupujemo detergent, možda ne razmišljamo o šumi hiljadama kilometara daleko. Ipak, način na koji su proizvedene njegove sirovine može imati posledice upravo tamo. Održivo poreklo zato nije samo pitanje sastava proizvoda – već i pitanje očuvanja šuma, biodiverziteta i prirodnih resursa.

Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.