Objava

Detergent ne prestaje da utiče na životnu sredinu kada završi svoj posao. Nakon upotrebe, njegovi sastojci odlaze u otpadne vode, a njihov dalji uticaj zavisi od njihovih svojstava, ali i od toga kako se otpadne vode tretiraju.

Detergenti su deo naše svakodnevice. Koristimo ih za pranje veša i posuđa, čišćenje podova, kuhinja, prozora i sanitarija. Njihova osnovna funkcija je da uklone nečistoće, ali nakon upotrebe sastojci ovih proizvoda dospevaju u kanalizacioni sistem. Ukoliko se otpadne vode ne tretiraju na odgovarajući način, deo tih supstanci dospeva u životnu sredinu.

Ovo pitanje je posebno značajno u Srbiji, gde je obuhvat stanovništva tretmanom otpadnih voda i dalje nizak. Zato je važno ne posmatrati samo šta proizvod radi tokom upotrebe, već i šta se događa sa njegovim sastojcima nakon što završe u otpadnoj vodi.

Nije dovoljno da proizvod dobro čisti

Detergenti mogu biti veoma efikasni u uklanjanju nečistoća, ali mogu imati i značajan uticaj na životnu sredinu. Različiti sastojci imaju različita svojstva: neki se brzo razgrađuju, dok drugi mogu biti postojaniji; neki mogu imati mali uticaj na vodene organizme, dok drugi mogu biti toksičniji.

Zbog toga se pri proceni ekoloških karakteristika detergenata ne posmatra samo količina pojedinačnih supstanci, već se razmatra njihov ukupni potencijalni uticaj na vodenu životnu sredinu.

Jedan od pokazatelja koji se koristi za takvu procenu jeste kritična zapremina razređivanja – CDV (Critical Dilution Volume).

Šta je kritična zapremina razređivanja?

CDV je pokazatelj koji se koristi za procenu potencijalnog uticaja sastojaka detergenta na vodene organizme i predstavlja izračunatu zapreminu vode potrebnu za razblaživanje proizvoda do koncentracije pri kojoj, prema utvrđenoj metodologiji, nema predvidivih štetnih uticaja na vodene organizme.

Proračun ne zavisi samo od toga koliko određene supstance ima u proizvodu. U obzir se uzimaju i njena svojstva, uključujući toksičnost za vodene organizme i sposobnost razgradnje. Na taj način se u procenu uključuju i količina i svojstva relevantnih sastojaka.

Kod proizvoda koji sadrže veće količine supstanci sa većim potencijalom za štetan uticaj na vodene organizme, izračunata vrednost CDV može biti veća. Niža vrednost CDV, prema utvrđenoj metodologiji, ukazuje na manji potencijalni uticaj relevantnih sastojaka proizvoda na vodenu sredinu.

Važno je naglasiti da CDV nije „mera ukupne toksičnosti“ proizvoda niti može samostalno opisati sve njegove uticaje na životnu sredinu. On predstavlja jedan od pokazatelja koji omogućava da se određeni aspekt uticaja proizvoda proceni na sistematičan i uporediv način.

Kako se CDV izračunava?

Proračun se zasniva na podacima o relevantnim ulaznim supstancama u proizvodu. Za svaku supstancu uzimaju se u obzir njena količina u referentnoj dozi proizvoda, faktor razgradljivosti (DF) i faktor hronične toksičnosti supstance (TF_hronično). 

Kritična zapremina razblaženja (CDV_hronično) se izračunava za sve sastojke (i) koji ulaze u sastav proizvoda (osim mikroorganizama), primenom sledeće jednačine, pri čemu se pojedinačni doprinosi svakog sastojka sabiraju:

Gde je: 

Doza_(i) = masa sastojka (u gramima) sadržana u referentnoj dozi

DF_(i) = faktor razgradljivosti 

TF_(i) = faktor hronične toksičnosti supstance 

Podaci o vrednostima parametara DF i TF preuzimaju se iz Spiska baze podataka o sastojcima detergenata, tzv. DID lista (Detergent Ingredient Database). Za supstance koje nisu navedene u odgovarajućem delu DID liste primenjuje se propisana metodologija za određivanje ili procenu potrebnih podataka, uz prateću dokumentaciju. [1].Da bi se proračun standardizovao i olakšao, Evropska komisija objavljuje Calculation Sheet, odnosno Excel tabelu za izračunavanje CDV, zajedno sa uputstvom za njeno popunjavanje. Za sredstva za čišćenje tvrdih površina dostupni su Calculation Instructions i Calculation Sheet (2023), kao deo dokumentacije za primenu kriterijuma EU Eko znaka.[2]

CDV kao kriterijum za EU Eko znak

Značaj ovog proračuna posebno je vidljiv u sistemu EU Eko znaka (EU Ecolabel). Za sredstva za čišćenje tvrdih površina, u koja spadaju, između ostalog, višenamenska sredstva, sredstva za čišćenje kuhinja, prozora i sanitarija, kriterijumi EU Eko znaka obuhvataju i zahtev koji se odnosi na toksičnost za vodene organizme.

CDV se u tom okviru koristi kao jedan od načina da se proceni da li proizvod zadovoljava propisanu granicu potencijalnog uticaja na vodene organizme. Za dokazivanje ispunjenosti kriterijuma koristi se proračun CDV_hronično, uz odgovarajuću dokumentaciju o sastojcima i korišćenim podacima.[3]

To znači da se ekološke karakteristike proizvoda ne procenjuju samo na osnovu marketinške tvrdnje proizvođača da je proizvod „ekološki“ ili „zelen“. One se dokazuju na osnovu unapred definisanih kriterijuma i odgovarajuće dokumentacije.

Zašto je CDV važan za zelene javne nabavke?

Ovo je posebno značajno kada se sredstva za čišćenje nabavljaju kroz zelene javne nabavke. Proizvod koji nema EU Eko znak ne mora automatski biti isključen iz nabavke. Ponuđač može dokazivati da njegov proizvod ispunjava relevantne ekološke kriterijume i drugim odgovarajućim dokazima, u skladu sa zahtevima tendera.

U tom slučaju proračun CDV može biti deo dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost zahteva koji se odnosi na uticaj proizvoda na vodene organizme. Evropska komisija u dokumentaciji za EU Eko znak upravo predviđa dostavljanje proračuna CDV i, kada je potrebno, dodatnih podataka i dokaza za supstance koje nisu obuhvaćene DID listom.

Na taj način kriterijumi razvijeni za EU Eko znak mogu postati praktičan alat i u zelenim javnim nabavkama. Naručilac ne mora da se oslanja samo na opšte tvrdnje o „ekološkom“ proizvodu, već može zahtevati konkretne i proverljive dokaze.

To je posebno važno u Srbiji. Što je manji kapacitet sistema za prikupljanje i tretman otpadnih voda, to je značajnije da se već prilikom izbora proizvoda obrati pažnja na svojstva sastojaka koji će nakon upotrebe dospeti u otpadne vode.

Od dobrog čišćenja do odgovornijeg izbora

Detergenti su nam potrebni u svakodnevnom životu, ali njihova korisnost ne bi trebalo da se procenjuje samo prema tome koliko dobro uklanjaju nečistoće. Važno je razmišljati i o tome šta se događa sa njihovim sastojcima nakon upotrebe.

Proračun kritične zapremine razređivanja jedan je od načina da se potencijalni uticaj detergenata na vodenu životnu sredinu učini vidljivim i merljivim. Kada se ovakvi kriterijumi uključe u sisteme kao što je EU Eko znak, a zatim i u zelene javne nabavke, izbor deterdženata može biti zasnovan na konkretnim i proverljivim ekološkim karakteristikama, a ne samo na deklaracijama proizvođača.

Savet za potrošače

Kada birate detergent, ne oslanjajte se samo na tvrdnje poput „eko“, „prirodno“ ili „zeleno“. Potražite EU Eko znak (EUEcolabel) – nezavisno proverenu, višekriterijumsku eko oznaku koja pomaže da napravite informisaniji izbor. 

Jer deterdžent svoj put ne završava u odvodu. Njegov uticaj može da se nastavi sve do vodene životne sredine – i zato je važno šta biramo pre nego što ga uopšte upotrebimo.

Izvori

[1] Evropska komisija, Detergent Ingredient Database (DID list) – baza podataka koja se koristi za proračun kritične zapremine razređivanja (CDV) i procenu biorazgradljivosti sastojaka.
DID lista – Evropska komisija

[2] Evropska komisija, EU Ecolabel – Hard Surface Cleaning Products User Manual – Calculation Instructions i Calculation Sheet (2023).
Calculation Instructions and Calculation Sheet (2023)

[3] Evropska komisija, Commission Decision (EU) 2017/1217 of 23 June 2017 establishing the EU Ecolabel criteria for hard surface cleaning products, sa izmenama iz 2019. i 2023. godine.
Odluka Komisije (EU) 2017/1217 – konsolidovana verzija

Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.